Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

„Допустите, господо. да. и овде моје становпште означим. и то тим више. што се у том обзиру битно разликујем од некпх чланова. странке. којој принадлежим.“ ; ,Ја ематрам и свагда са.м сматрао Троједну Кра.вевину као равноправну Угарекој. Зато нећу никада на то прпстати. да нас прагматична санкција Угарске веже и да Хрватска год. 1712 није имала права, посебну прагматичку еанкцију склапати. као и на то, да она не може искати посебне инаугуралне дппломе.“ „Истина бог. да се исторично даде много говорити о тој прагматичној санкцијп од год. 1712., каб.и о том, да ли је Оиортуно и сходно, кад у савезу са Угарском стојимо, посебне инаугуралие дипломе иекати. Алп. господо, ја велим, да склапати уговор еа владаром и-о том искати исправе, то су битни атрибути државе и ради тога ћу увек те атрибуте за Троједну Краљевину виндицирати. те ради опортунитета од тога неодустајати. “ _Ја мислим. да јо све оно погрешно, што се с ове и с оне стране о заједничком праву са Угарском навађа, а особито да Мађари греше, кад веле, да наш савез е Угарском правно прекинут није, него да нас у том обзиру закони угарски апсолутно везати морају. Кад' ми се овако што, као и оно о зардничкој прагматичкој санкцији и у ошите о тим законима угареким говори, мени се заиста крв узмути; јер ако шемо строго по параграФима кориус јуриса ићи, то би тешко било, да би се Троједна Краљевина из наручја Угарске извинути могла. Ја мислим, да је велика и главна иогрешка не само у нашој домовини. него да је баш главна логрешка Мађара, што они у евима одношајима хоке да упораве начела приватнога нрава, где само начела јавнога, међународнога права места имају. Битпа је разлика међу приватним

БЕСЕДЛ. НА ХРВ. САБOР5 Г ПОСЛЕ РАТА Г. 1866.