Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

diens, a тај expediens види ми ce т предлбгу заетупника града Загреба, г. Мирка Боговића. “ „Тај иредлог хоће еамо да чује још одлуку угарскога сабора о Јчињеним преговорима обојих регниколарних депЈтација. Истина морам признати, да и тај предлог неке може битп имати никаквога успеха. алп спгурно шкодити не може, јер они разлози, који cj се навели, да вања баш у овај мах нашу домовину jpeдити, не само да не постоје, него су по мом мњењЈ, као што из свега, што сам навео, произлази, баш противни ономе, к чему ми тежити имамо.“ „Ја не схваћам наш савез са Угарском никако дрЈгчије, него еамо као савез обране према трекему. Ја мислим, да је проста лођика, да кад двојица имају трекега за противника, да не ваља да се међу собом раздвоје, ма какве их околности на то нукале. Ми можемо ово или оно мњење о Мађарима имати, ми можемо све навести, што се против њих навести може, али једно заборавити не смемо, да ми Мађаре на европском истоку нити истребити, нити j Азију протерати можемо.“ „Ми и у будукности са Мађарима у дотицај доки морамо, али ја се надам, да ke се тада пре наша него њиова слушатиА „Једини expediens за сад налазим j предлогу г. Боговика. Истина, да не видим ни отуд, као што век једном рекох, велика успеха; али, господо! сав наш рад. рад свих сабора аустријских тешко ће илодом уродити, јер ми се види посао Сисифов, то јест посао, који никада плодом уродити, никад циљу доки не може. У тим околностима ништа нам не преостаје, него чекати лепшу нашу будукност, те при Дружити наш глас вапијућемЈ гласу наше браће преко Оаве и 3 не, и с њима се тешити: „Трпен спаеен." (Живио!)“

61

БЕСЕДА НА ХРВ. САБОРУ ПОСЛЕ РАТА Г. 1866.