Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

БАЈСТОВА ПОЛПХПКА ПРОТПВ СЛАВЕНА.

nli) је морала ступити у прпјатељски. доста одвисан положај према Пруској. односно према уједпњеној Немачкој. Али првашње об.мане Бајстове у обзпрт одношаја Аустрије према Пруској многе cv нево.ве промзроковале Славенима у Аустрији. Бајст управо v тој његовој обмани: да te . Аустрију ојачатп. ако задово.ви Ма|аре, био је у неку руку творац спетеме дмализма. Он је ставио као неко начело: да Немцп у једној. а Мађари у другој половини царевине имају гоеподарити. Народности у Агарској оетавио је Мађарима а Славене у Ауетрпји примпо је на еебе да их укроти. Но у другој половини царевпне био је отпор Славена. наиме Чеха према њиховпм средетвпма. много већи и жешћи. То је дало повода Бајету. да је учинио онт оминозну изреку : С лаве не ва љ ау з зид прптпснути. (Die Slaven miissen an die Wancl gedriickt werden.) Некако у исто доба кад еу Чеси еа остентацпјом иступили из ческога сабора и кад је огорчење Чеха против Немаца свој врхунац достпгло отворена је (пролекем г. 1867) у Моекви велпко.веина руска етног ]) а ф ск а изл о ж б а. Ачено друштво рускпх прпродослова хтело је ради познавања становииштва пространог руског царства. да у Москви изложи еве. што се одноеи на народни жпвот отановништва руског (одело. оружије, зем.воделске и кућевне справе). Но прпјате.ки Славена у Москвп. тако звани „ Славено Филп u пзјаве же.ву. да се изложба не ограничи само на ствари нз Руеије. него да се и етнмграФске ствари Славена изваи Русије изложе. Ас.вед тога одбор у Моекви уз велико новчане жртве и труд појединих родо.вуба. набави из свију крајева славенеких све, што се односп на народни живог славенских илемсна. Кад је та московска изложба на огромном простору манежа у Москви дана 24. априла