Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

69

ПОХОД СЛАВЕНА НА МОСЈЕСОВСКУ ИЗНОЖБУ Г. 1867.

(6. маја). 1867. отворена, била је од неописаног тти<-ка. изгледала је великољепна. Учењаци руски и пријате.Би Славена ножеле.■ да ту велико.вепну изложбу посете и Славени пзван Русије. У ту цел буду позивнице у све крајеве славенеке раепослате. У Русији образују се посебни одбори. који ће „славенске госте‘ : цочекати. Вароши Петроград и Москва определе извеетне повеће своте за подмирење дочека славенеких гостију. Уелед позива. уирављеног у разне крајеве славенс-ке, стеку се преко осамдееет одлпчних ванруеких Славена за поход у Русију на московску изложбу. Било их је из Саксоније, Галицигје. Ческе, Моравске, Крајнске. Угарске, Хрватске. Далмације, Црне Горе, Србије и Бугарске. У највећем броју били су заступ.вени Чеси и Срби. Чеха је било 26, међу њима прваци чески: Палацки. Ригер. Бралнер, Грегер. Скрешовски и др. Срба је било које из Угарске, Хрватске, Далмације, Орбије и Црне Горе 33 на броју, међу њима: Суботић. Полит. Лаза Костић, Миличевић. Бладан Ђорђевић. гроФ Јанковић (из Далмације) и др. Бећи део тих „хаџија московских'" (као што су их немачке новине прозвале) састали су се у Бечу и отуд путем же.везнице пошли су у Русију. На железничкој станици Прерави у Моравској прикључили су се путницима бечким многи Чеси, те је тако нараетао б.рој „хаџија'" још већи. Приспевши јутром 16. маја 1867. на жељезничку станицу „Границу" (на граници руској) буду славенски гости дочекаии и иоздрављени од изасланика одбора варшавеког, те онда посебии.лг влаком иа варшавској жељезници од истих изасланика праћени до Баршаве. На станици Ченстохои зауставе се гости да прогледе стари, знамеиити манастир по.бски Ченстохон. Око поноћи приспе влак у Варшаву и буде дочекан од