Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

После Ламанеког. говорно је др. Полит. 'l'aj је говор гласио: *) Здравпца дра. 31пх. Полпта-Десанчпћа дана 23. маја 1867. па баикету у Петрограду. „Славна господо, драга браћо! Кад се у ерпским крајевима распрострво гдас о московекој излонгби п кад се сазнало, да руека браћа зову своју славенску браћу на пријате.Беки састанак. тада је у свакога Србина радостно срце закуцало, многи је зажелио да загрли оне, које је свагда сматрао за своју рођену брађу. за драге рођаке. Да, господо п брађо! у Србима живи .вубав к руској брађи. тако ређи од рођења. Матере српеке говоре својој деци. тако ређи још у колевци, о православној брађи на северу. говоре о светој Руеији. У оним црним данима српеке повестнпце кад су Срби готово очајавали о себп сампма. свагда се тешише, да неђе пропасти. да неђе угпнутп. док живи велпка Руеија. Срби од вајкада пмађаху велпке симпатије за Руспју. jom у оно доба. кад се о заједници славенекој нцје нпшта знало, кад сдавенска миеао још није била продрла. Хвала Вогу! Наш долазак у Русију, наш дочек у иреетолнпцп руског ца-Ј>ства, јаено казује, да се Русија сада веђ може иазвати свеелавенском државом. Ова појава има огромиу важност и имађе неизмејше пбсљедице. Бажна задађа Руеије није само у Азији, веђ у близини њеној, на европском истоку. Оелобођење европског истока, то је та велпка задађа Русије. Нал.а једном да престане господство једнога племена над дртгпм, звало се то племе. турско, мађарско или ауетро-немачко. Витка код Садове решила је судбу европског истока. Германски евет дели се од славеискога. Питање о судби Олавенства, могу

*) Беседе дра. По.шта, што их је држао у Русијп, (изостављајући многе од љи.х) вадимо из књиге руске „Слпвлискв 'i ст/ћздт. вт> маћ 1867 года“.

72

ЗДРДВИЦА HA БАРКЕТУ У ПЕТРОГРАДУ Г. 1866.