Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

само Славенп решити. и у том обзиру, као гато се по себи разуме. прва улога припада Русији. Да, господо моја! Руспја нпје само руска држава, ве-fe. сдавенска, свеславенска. Руснја не располаже само материјалним век и морадним средствима. Славенека Русија, она није впаеност за цивилизацију. напротив она иде цивилизацији на сусрет. јер она приправља братство славенских племена. Први корак у тој великој задаћи јесте решење источнога питања. То је оно питање. што се најближе тиче Русије, јер се тиче части рускога народа, тиче се велевдастног положаја руске државе. Источни Славени. источни православни Хришкани, а наиме Срби, надају с.е, да Русија неће заборавити катастрофу Косова.-По.ва и да Ке скорим испунити своју велнку задаћу. У то име предлажем са Вашим допуштењем тост (здравицу) на ск-оро регаење славенеког гштањаУ Ова беседа произвела је неописано одушевљење. Др. Полит био је уз пљескање два цута изазван да се покаже на говорници и напослетку Руеп, који су били око њега, подигну га три пута у вис (качали его) и на рамени га однест на његово место. У опште одушевлшње за славенске госте било је тако велико, да је и двор руски морао о том рачуна водити. Славенски гости буду пријатно изненађени кад им се. јавило, да fee их Њег. Беличанетво цар руски са својом породицом примити у Царском Селу. Дана 26. маја буду елавенски гости примљени од цара и од царске породице. Једно 15 —20 особа буду uo именце нредстављени цару руском по миииетру Толстоју. Који су били по именце представљени с њима ,су цар и царица неколко речи ироговорили. *)

*) Дра, Полита питао je цар, где је научпо руски, ua онда је у даљем разговору' казивао, како се у г. 1849 као престолонасљедник са руском војеком бавио у Пешти и био ва литургији у српској цркви у Пешти, те како је богослужеље исто x<acr и у Руеији.

73

ЗДРЛВИЦЛ НЛ БЛНКЕТУ У ПЕТРОГРАДУ Г. 1867.