Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

76

на ноге и целује ту земљу. Тако и Србин лтледав свету Москву. целује зем.ву те православне славенске матере (рукоп.Бескање). Да! Москва она нпје само мати Руса. Москва је мати евеелавенска она је језгра Славенства. (Рукопљескање)" ~Но у овом храму руске и славенске науке Србпн погледав на ступањ руске просвете, мора зажелптп да и српска просвета достигне тај ступањ, а мора жалити, што је грозна судба српекога народа разрушпла његов првашњи полет. полет просвети п цивилпзацпјп. Да господо I Ми Срби још у XIY. веку моглп емо се меритп са тадањом културом ма кога народа на западу. Ми емо у оно доба створили једну велику државу. (Одобравање.) Ако се ко год од нашпх непрпјате.ва сумња о том, нека отворп законик Душанов. тај најсавршенпјп епоменик законодавства онога времена. па ће се уверити о ступњу просвете српске. увпдиће да је ерпска држава бпла основана на праву, увпдпће да еу Срби још у оно доба пмали установу пороте. (Одобравање.) Зато могу Срби с правом рећи. да је у њих још у оно доба владао некп ступањ културе. Браћа и сроднпци српских кра.вева п царева. па п сами српски владаоци занимали су се с књигом српском. Немањпћ првовенчанп описао је Живот свога оца НеМање I. вегов брат Сава, ирозванп св. Сава, био је пј)ви просветитељ сјшски и утврдио је веру православну у Срба, Јзаспрострво просвету међу (Д>бе. Свуда, где се данас српска реч чује, слави се у Срба име гфоеветите.ва Саве. Алп тај у оно доба впсокп ступањ изображења у Cjioa разруши дпв.ва чорда Осмаилпја. Сј>6и остав.Ђени од западне Европе п.мали су први да издЈ)же удар османске спле. КатастроФа Коеовог По.ва пмала је евој трагичан зиачај ие само за Cjioe, већ и за читаво Хгаишћанство. (ОдооЈ)авање).‘’ „Од тога времена за четпри сто.већа. црна тама

БЕСЕДА НА МОСКОВСКОМ СВЕУЧИЛИШТУ Г. 1867.