Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

77

ВЕСЕДА НА НОСКОВСКОМ СВЕУЧИЛИШТУ Г. 1867.

покрпвала је српеке крајеве. Турски јарам није дао за читаво то дуго време да у српекога народа поникне проевета. Но опет еа првпм зраком слободе српске. поникла је и новија српека књижевност. Ga ослобођењем Србије, и са Доситпјем Обрадовићем, понпкао је нов просветни живот у Срба. ОбрадовиС првп је почео писати народнпм језиком. Вук Караџик скупио је наше народно благо, наше народне песме. С њима је он свету показао душу српскога народа. показао је шта Србин мисли. шта оеећа и чему се нада. Ако нам наши непрпјатењи кажу, да смо див.ви народ. ми им одговарамо: отворите наше народне песме, па кете научити познавати све племените стране Срба, видићете, како се тужно ceka своје елавне прошлости. како не очајава о својој будућности, како (Добину живо бије срце за све што је племенито и узвишено, па онда реците: јесмо ли ми дивљи народ. Да, мИ се нисмо могли винути до висине културе, јер нас је у томе турски јарам спречавао. Но одстраните запреке нашега развитка, и ми ћемр се обилно развцјати. У тој миели, Срби се надају,. да ke браћа руска појмити и исиуннти задаћу, коју према њима имају.“ „Господо! Наука може процветати само под уветима здравог државног живота. (Јслобођена Србија показала је, како се иросвета у српској држави развијати може. Но ово је само клица, која се тек према. мисли српске дрнсаве развити мора. Дао би Бог, ако буде било још једном свеславенског састанка, да видимо ускрснуту ведику српску државу, на корист свеславенеке просвете. У тој нади Ја поздрављам руску и славенску браћу. (Громко \>у копљескање. ,Г)

*) „СлавнвскШ свГздч." стр. 287, 288, 289.