Билтен Битефа

ZVERI IZA I ISPRED ŽICE

GALERIJA 212 4,5.ix 1969 Pripadaju rodu krupnih reči. Da hi se javno izlagale pitomost im qe pretpostavka." Slikanje po nahodjenju uslovljeno je ophodjenjem zverokradice. Naklonost samo posle dresure, potom sigumost - privilegija za gospodara. To su adaptilne mogućnosti zveri kao nezvere, Zverinja suntina je u dremuckanju. U srećkgevekovnim hestijarima mladunčad nekih vrsta opisana su kao heznadežno slepa. Zatvorene oči i"u ođrasle zveri uEiva4o.. poverenje samo u dremljivoj opruženosti, Ridji trup ne ume da stoji; on čeka, Susret sa ukočenim pogledom ohično ostaje hez po'ruke. Zato ge mit o zverima uhedljirija od stvamosti. Razumevajući razloge življenja drugih, umetnik svoju zver ne drži na lancu /to ne hi hila ni zver ni čuvarkuća/, pošto zverstvo nije jećino stvar čeljusti o čemu je Delacroix razmišljao. Kada Зе potomstvo u pitanju, nema zveri, ima samo majki /iako neke jedu svoju decu/. Trag ne vodi uvek do staništa. Noć ga izhriše i onda je moguća zver sa hezhroj nogu, ili hez nogu, ili glava hez ohzira. Zveri čine što moraju; neki Ijudi ih progone a umetnici zamišljaju. Oni koji sticajem okolnosti žive tamo gde i zveri, imaju druge rezone o susedstvu, Jedan stari drvoseča sa Romanije u razgovoru o zverima rekao mi je da u gori više voli susresti sitog vuka nego vladara. Kosta Bogdanović Izlagači; Gilles Aillaud ić Miša Čolović Emir Dragulj Zivko Djak Bora Iljovski Nives Kavurić Kurtović Stevan Knežević Dušan Otašerić Slavoljuh Radojčić Vladimir Veličković Olga Vujadinović i Bojan Bem Buhe i larve Cvrkut i rafali '’D'oti "venons-nous? Q,ue sommes-nous? Oh allons-nous?” /Gauguin/ Rotografije jednog maja ,J Govori kao štofišeš - čitaj kao što je napisano” Kornjača i dr, zverinje Primenjena geografija Crne gore Punjene i nepunjene ptice Zahvaljujemo na pomoći; Narodnom muzeju, Naučnom delu, Muzeju lova i riholova, Prirodnjačkom muzeju, Radio Beogradu i dr. dohrotvorima.