Билтен Битефа

ZVERI IZA I ISPRED ŽICE

GALERIJA 212 d,5.1X 1969

Pripadaju. rodu krupnih reči. Da M se javno izlagale pitomost im je pretpostavka." Slikanje po nahodjenju uslovljeno je ophodjenjem zverokradice. Raklonost samo posle dresure, potom sigumost - privilegija za gospodara. To su adaptilne mogućnosti zveri kao nezvere. Zverinja suština je u dremuckanju. U srednjevekovnim hestijarima mladunčad nekih vrsta opisana su kao heznadežno slepa. Zatvorene oči i';u odrasle zveri ulivaph poverenje samo u dremljivoj opruženosti. Ridji trup ne ume da stoji; on čeka, Susret sa ukočenim pogledom ohično ostaje hez poruke. Zato ge mit o zverima uhedljivija od stvamosti, Razumevajući razloge življenja drugih, umetnik svoju zver ne drži na lancu /to ne hi hila ni zver ni čavarkuća/, pošto zverstvo nije jedino stvar čeljusti o čemu je Delacroix razmišljao. Kada je potomstvo u patanju, nema zveri, ima samo majki /iako neke jedu svoju decu/. Trag ne vodi uvek do staništa. Roć ga izhriše i onda je moguća zver sa bezhroj nogu, ili hez nogu, ili glava hez ohzira. Zveri čine što moraou; neki Ijudi ih progone a umetnici zamišljaju. Oni koji sticajem okolnosti žive tamo gde i zveri, imaju druge rezone o susedstvu, Jedan stari drvoseča sa Romanije u razgovoru o zverima rekao mi je da u gori više voli susresti sitog vuka nego vladara. Kosta Bogdanović Izlagači; Gdlles Aillaud ić Miša Čolović Emir Dragulj Zivko Djak Bora Iljovski Nives Kavurić Kurtović Stevan Knežević Dušan Otašević Slavoljuh Radojčić Vladimir Veličković °uga Vujadinović i Bojan Bem Buhe i larve Cvrkut i rafali '’D oh venons-nous? Que sommes-nous? Oh allons-nous?” /Gauguin/ Potografije jeđnog maja u Govori kao što Pišeš - čitaj kao što ge napisano” Komjača i dr. zverinje Primenjena geografija Crne gore Punjene i nepunjene ptice Zahvaljujemo na pomoći; Rarodnom muzeju, Naučnom delu, Muzeou lova i riholova, Prirodnjačkom muzeju, Radio Beogradu i dr. dohrotvorima.