Битеф

30. septembar i 1. oktobar 1968 • THE ROYAL COURT LONDON

SNAHA

(The Daughter-in-Lavv)

Napisao • D. H. LAWRENCE REŽIJA ® PETER GILL Scenografija • John Gunter Kostimi • Deirdre Clancy Osvetljenje • Andy Phillips

LIC A : GOSPOĐA GASCOIGNE • ANNE DYSON JOE GASCOIGNE © EDWARD PEEL GOSPOĐA PURDY • GABRIELLE DAYE MINNIE GASCOIGNE 9 ELIZABETH BEEL LUTHER GASCOIGNE • MICHAEL COLES Tokom predstave postoji jedna pauza Radnja se događa u Istvudu (Notingamšajer) 1912. godine. Tekst simultanog prevoda je preveo Đorđe Krivokapić

DILEME ROJAL KORTA Sadašnja dilema Royal Courta je ponovo problem koji se postavljao na samom početku treba II biti avangardno pozorište. Ako treba koje vrste i zašto? Dali biti pozorište društvene angažovanosti? Ako treba, čije interese braniti? Što se tiče avangardnog pozorišta, već smo imali pozorište apsurda i pozorište surovosti neku vrstu Džems Bonda za one koji Imaju potrebu neke vrste intelektualne racionalizacije njihove sadomazohističke zabave. Nije ii se engleska pozorisna tradicija, koja sva počiva na empirijskcj kulturi. prepustila pokretu kao nekoj vrsli privremene ćudijivosti? Jesu li to imilacije iz druge ruke i nametanje teorija stvorenih u sasvim drugim društvenim uslovima? Kao pozorište društvene angažovanosti ne bi li trebaio da pronađe u savremenom društvu grupu kojoj je potrebno i da postane njen pobornik, kao što je nekada služilo srednjoj klasi? Naravno nema razloga da Royal Court ne postane pozorište perfekcije, bez teorije, bez idsoloških pretenzija, bez društvenog programa, pozorište koje bi mobilisalo svoja pozorisna sredstva ne da bi stvorilo novu pozorišnu formu, već da izrazi i usavrsi jednu živu tradiciju. Verovatno je potreban jedan novi Jimmy Porter koji će odbaciti neke od svojih seksualnih opsesija i klasno ograničenu samosvest, pa čak i nostalgiju prema »tankim knjižicama stihova« i reći nešto što se tiče Britanije šezdesetih godina što će biti iznad mladog gnevnog čoveka i kuhinje, kao da je to bilo nešto sto se ticalo irskog pitanja ill uskršnjeg ustanka. To se isto odnosi na mnoge reči i pojmove koji su ovde upotrebljeni; »srednja klasa« i ideologija radničke klase itd., koje su izmenjeni drugom tehnološkom revolucijom kao i događaje koji oni treba da rasvetle.

GOETSCHIUS

NEKA DELA PRIKAZANA PRVI PUT U ROYAL COURTU OD OSNIVANJA 1956. DO DANAS The Royal Court u kom deluje English Stage Company js jedno od najznačajnijih pozorišta u Evropi. Ova] nepotpuni spisak pokazuje koja dela je ovo pozorište prvi put prikazalo u svetu i time otkrilo celu generaciju pisaca »nove engleske drame«, koja je uskoro posle premijera u Royal Courtu postala poznata u celom svetu. 1956. Arthur Miller LOV NA VEŠTICE John Osborne OSVRNI SE U GNEVU Bretolt Brecht DOBRI ČOVEK IZ SEČUANA

1957. Samuel Beckett KRAJ PARTIJE John Osborne ZABAVLJAČ Eugene lonesco STOLICE Jean-Paul Sartre NEKRASOV William Faulkner REKVIJEM ZA KALUĐERICU 1958. John Osborne REKVIJEM ZA DŽORDŽA DILONA Ann Jellicoe ZABAVA MOJE MRTVE MAJKE N. F. Simpson ZVEKET KOJI ODJEKUJE lonesco LEKCIJA Arnold Wesker PILEĆA ČORBA SA JEĆMOM John Arden ŽIVI KAO SVINJA Samuel Beckett POSLEDNJA TRAKA 1959. George Buchner LEONS I LENA Arnold Wesker KORENI Arnold Wesker KUHINJA Sean O'Caysey COCK-A-DOODLE-DANDY John Arden IGRA NAREDNIKA MASGREJVA 1960. Harold Pinter SOBA Eugene lonesco NOSOROG Cehov PLATONOV 1961. Eugene lonesco ŽAK Jean Paul Sartre ZATOČENICI IZ ALTONE Jean Genet CRNCI John Osborne LUTER Edward Albee AMERIČKI SAN I SMRT BESI SMIT Fernando Arrabal FANDO I LISA i PROPOVED 1962. Ann Jeiicoe VEŠTINA Samuel Beckett SREĆNi DANI 1963. Gogol] DNEVNIK JEDNOG LUDAKA Pirandello NEKA SE ODENU NAGI Franz Wedekind BUĐENJE PROLEĆA Eugene Jonesco KRALJ UMIRE 1964. Cehov CALEB Bertolt Brecht SVETA JOVANKA IZ KLANICE John Osborne NEDOPUSTIVO SVEDOČANSTVO Shakespeare JULIJE CEZAR Peter Gill SPAVAČEV LOG John Osborne MOJ PATRIOT 1965. Ann Jeiicoe ŠELI Edward Bond SPASENI 1966. Shakespeare MAKBET Arnold Wesker NJIHOV SOPSTVENI ZLATNI GRAD 1967. Thomas Otaway VOJNIKOVA SREĆA D. H. Lawrence SNAHA Cehov TRI 3ESTRE Isak Babel] MARIJA 1968. Sekspir BOGOJAVLJENSKA NOĆ D. H. Lawrence RUDAREV PETAK VECE D. H. Lawrence UDOVIŠTVO GDJE HOLROJ John Osborne HOTEL U AMSTERDAM!! John Atrobus TRIKI I BABA