Битеф

KO JE KO NA II BITEFU

p Iscl

VLADIMIR MAJAKOVSKI roden istog dana i iste godine kad i Miroslav Krleža 7. jula 1893. godine. Veliki pesnik revolucionarne Rusije. Napisao prvu sovjetsku dramu »Misteriju-Bufo« za prvu godišnjicu revolueije 1918. godine. Ne piše deset godina drame. Po nagovoru Mejerholda vraća se drami. Rezultat »Stenica« 1929. godine i »Hladan tuš« godine njegove smrti 1930. godine. »Hladan tuš« i reakeija kritike na ovo delo mogao bi biti jedan od elemenata njegovog samoubistva u Hotelu »Angleter« u Lenjingradu.

D. H. LAWRENCE je poznat kod nas i u svetu po svojim romanima »Ljubavnik ledi Chatterley« i »Sinovi i ljubavnici«, koji su sudski zabranjivani zbog navodne obscenosti. Nijedan leksikon ne navodi Lawrencea kao dramskog pisca. Ove godine preuzimljivi Royal Court koji je otkrio niz savremenih pisaca Velike Britanije kao što su Arden, Simpson, Osborne prvi put je prikazao dramsku trilogiju iz rudarskog života Rudarev petak uveče, Snahu i Udovištvo Gdje Holroyd. Bilo je to istinsko otkrice.

AIME CESAIRE je roden 1913. godine na Martiniku. Završio je studije na Sorboni i bio profesor na svom rodnom ostrvu. Poslanik je Martinika od 1945. godine do danas. Jedan od najvećih pesnika Afrike. Piše na francuskom jeziku. Poznate zbirke pesama izdate kod Seuila su »Čudotvorna oružja« i »Katastar«. Poznate drame »I psi ućutaii. . .«, »Tragedija kralja Kristofa« i »Jedno godišnje doba u Kongu« na temu Lumumbinog životnog puta. Izdao je studije »Rasprava o kolonijalizmu i »Francuska revoiueija i kolonijalno pitanje«.

EUGENE lONESCO živi klasik moderne drame. Vodeća figura pozorišta apsurda. Roden 1912. godine. Detinjstvo proveo u Parizu. Ranu mladost provodi u Rumuniji gde predaje francuski jezik. U Francusku se vraća 1936. godine sa namerom da položi doktorat, koga nikada nije napisao. Prvu dramu napisao 1948. godine »Celava pevačica«. Zatim piše »Lekciju«, »Žak ili Potčinjavanje«, »Budućnost je u jajetu«, »Stolice« i »Žrtva dužnosti«. »Amede ili Kako ga se otarasiti« je prva Joneskova celovečernja farsa, koju je napisao 1953. godine, a prvi je prikazao 1954. godine Jean-Marie Serreau u Teatru Babilon. Slede drame »Übica bez plate«, »Nosorog«, »Kralj umire« i »Zeđ i glad«.

GUY FOISSY je roden u Dakaru (Senegal) 1932. godine. Mladost je proveo u Africi. Konačno se nastanio u Parizu 1946. godine. Prvu dramu igra mu Huchette 1956. godine, pozorište poznato po predstavi »Lekcija« i »Celava pevačica«, koju igra već preko deset godina. Šest godina bio je vezan za Theatre de Bourgogne. Većinu njegovih drama režirao je Andre-Louis Perinetti. Pored drame »Posmatrajući kako se ruše zidovi«, poznata su mu del a »Pod uh vat«, »Događaj« i »Artritis«.

ALEKSANDAR POPOVI Ć je dramski pisac koji je na prečac počev od 1964. godine osvojio beogradsku publiku svojim delima »Ljubinko i Dazanka«, »Čarapa od sto petlji«, »Sabljom dimiskijom«, »Kremećim kasom«, »Smrtonosnom motoristlkom«, »Razvojnim putem Bore Šnajdera« i »Kapom dole«, kao i dramom »Jelena Cetković«. Atelje 212 je njegovo delo »Krmeći kas« prikazao na festivalu u Firenci 1966. godine, a »Razvojni put Bore Snajdera« u Bukurestu, Moskvi, Lenjingradu i Njujorku.