Битеф

KO JE KO NA II BITEFU

pisci

ARRABAL je španski pisac, koji živi u Parizu već trinaest godina, gde je izdao oko tridesetak dramskih dela kod izdavačke kuće Bourgnois i Julliard. Nedavno je u Madridu podignuta protiv njega optužnica za svetogrde i bogohuIjenje. Arrabal je po sopstvenoj izjavi za pozorište u kojoj su humor i poezija, panika i Ijubav jedno, za pozorišni ritual koji će se pretvoriti u opera mun d i, kao maštarije Don Kihcta, Alisini snovidenja i zanosi Jozefa K.

JOHANN NESTROY je pisac i glumac roden prve godine proslog veka u Beču, a umro u Gracu poole šezdeset i dve godine. Sav pripada poznom habzburškam carstvu, a napaja se tradicijama narodnog baroka i intelektualnog jozefinizma, jedinstvenim ukrštanjem nemačke, romanske i slovenske kulture. Počeo glumačku karijeru u Nemačkom pozorištu u Amsterdamu, a od 1831. godine član je bečkog pozorišta. Tokom tri decenije igra stotine komičnih uloga, od kojih je svaka šesta njegova. Na II Bitefu gledamo Nestroja u preradi Krausa i Zdeneka Mahlera. Svojoj adaptaciji dela »Oba mesečara« (1836) i »Rastrojenog čoveka« priređivači su dali ime »Uže s jednim krajem«.

SHAKESPEARE je Šekspir. Na II Bitefu autor kakvog ga vide prevodilac Sperr, reditelj Peter Zadek i asistent režije Burkhard Mauer. Oni kažu da to »nije Šekspir. To nije ni naše videnje smisla Šekspira već je to nešto novo. Doduše nešto što ima vrlo mnogo veze sa Šekspirom. . .« To je u neku ruku Šekspir u blu-džins pantalonama, bez scenografije, osvetijen sa 360 sijalica Wilfried Minksove scenografije.

MAKSIM GORKI je počeo da piše drame po nagovoru Antona Čehova. Prva drama »Malograđani« su njegova prva drama, koja je u prvobitno zvala »Scene iz doma Besemenovih«, Napisao je 1901. godine i odmah dobila nagradu Gribojedova. Nje. no prikazivanje dozvoljeno je bilo samo u Hudožestvenom teatru. Premijera je održana u Petrogradu 1902. godine, u režiji Stanislavskog i Lužskog. Pjotra je tumačio Mejerholjd, a Jelenu Kniper-Ćehova. Iste godine dozvoljeno je prikazivanje »Malograđana« i u unutrašnjosti, Premijere su bile praćene nizom demonstracija. Posle toga komad je zabranjen u svim državnim teatrima sve do 1917. godine.

PRIMOŽ KOZAK spada u književnu generaciju slovenačkih književnika koja je počela da sazreva pred kraj drugog svetskog rata, a idejno-estetski se formirala u godinama posle oslobođenja. Posvetio se studiju dramaturgije i istorije filosofije. Primož Kozak, kao književni i pozorišni kritičar i misiilac, razvio se u jednu od vodećih ličnosti oko književnih revija i odera 57. U književnim delima Kozak se bavi osnovom pojedinaca prema društvu, o moralnoj odgovornosti i moralnom profilu savremenog čoveka, o suprotnostima izmedu revolucije, i pojedinca, o položaju pojedinca u savremenim društvenim uslovima socijalizma. Kozakova dramaturška razmišIjanja i studije svedoče o izrazitom afinitetu prema filozofskoj dramatic!. Napisa > je pre »Kongresa«, drame »Dijalozi« i »Afera«. »Kongres je nagrađen Sterijinom nagradom kao najbolja drama 1968. godine.

PETER WEISS Rođen je u Bambergu. Njegov otac, Eugen Wsiss bio je madarski fabrikant tekstila koji je odrastao u Čehoslovačkoj i u Berlinu se oženio giumicom Friedom Hunel. Godine 1936. Peter Weiss pošao je sa svojom porodicom u Prag, da na tamošnjoj akademiji umetnosti uči slikarstvo. Počeo je da piše tek kada je, preko Londona i Svajcarske, stigao u švedsku varošicu Alingsas. Otac je proizvodio rukom štampane tkanine či je je šare izradio Peter. »Oiio ,;.a slikam, pišem iii pravim filmove sve su to samo različite strane istog uživanja u obliku i stvaranju«. NJt gova prva drama »Rotunda« propala je na pozornici studija da docnije, na nemačkom jeziku, požnje uspeh na radio. U toku sedam mršavih godina svi su švedski i nemački izveštači odbijali njegovu pripovetku »Senka kočijaševa tela« dok se nije zatim, 1959, pojavila u izdanju Suhrkampa i Petru Weissu nemačkog govornog jezika otvorila vrata u literarni svet. Sledila su druga epska dela »Rastanak od roditelja«, »Prividan presek paralela«, »Razgovor troje u hodu«, drama »Maratovo übistvo. . .«, »Istraga«, »Balada o luzitanskoj nemani« i »Rasprava o Vijetnamu«.