Битеф

104

sadržaj predstave »ferai«

1. Alkesta saopštava narodu smrt svog oca kralja Froda Fredegoda. Reakcija naroda. Jadikovanje Alkeste nad ocem. Ona saopštava narodu poslednje dobro délo koje mu je pokojni kralj podarlo: udarce bičem. Narod sahranjuje kralja i pretendenti na presto pripremaju se na borbu a pobednik be biti novl kralj, 2. Admet je pobednik. Njegov prvi govor je naredba kojom objavljuje da je übudube svaka borba zabranjena: »Sebate li se nasilja koje je vladalo: pravi košmar. Ako neko želi da nekom učini zlo neka to übini meni. Pretvoribu ga u letnji dan. 3. Narod se za vreme govora udaljuje od kralja. Smatra ga nedovoljno ratobornim i bovekom koji izneverava tradicije dinastije. Nezadovoljstvo se ispoljava napadom na Admeta. On ga izbegne i ne dozvoljava da ga pretnje, pokolebaju. Drži drugi govor, kojim proglašava sve ljude brabom. »Pođite među svoju brabu kao potomstvo budubnosti, one budubnosti kojoj bemo svi pripadati« Zahteva od njih da razbiju kamen iz koga be se pojaviti statua u njemu skrivena. Admet završava govor, dajubi slobodu svom narodu. 4. Narod koristi slobodu da ispeva dve pesme; Rebi jedne proglašavaju boveka bogom; refren druge kazuje: »Zemlju treba opustošiti i opljabkati«. Opijen slobodom narod pada po zemlji. Admet prvi put izražava sumnju u velibinu boveka. Ali uprkos tome on namerava da nastavi zapobeti poduhvat. Ali tek što je okrenuo leda ponovo je napadnut. I ovog puta izbegne udarac i primorava narod da se povube. 5. Zajedno s prestolom Admetu je prlpala i kberka pokojnog kralja Alkesta. Za vreme prve brabne nobi oboje se sebaju svojih mladalabkih snova: savršene i vebite Ijubavi. Alkesta pritom brutalnim jezikom opisuje kako je zamišljala da be je njen »princ iz bajke« osvojiti. Admet opisuje svoj najdraži san: da svi muškarci, žene, deçà njegove kraljevine dele s njim istu srebu. 6. Narod za to vreme ne spava i priprema se na pobunu: ideje novog kralja smatra debabkim i neodgovornim: sloboda jednakost bratstvo ljubav odgovornost. »Moramo raditi brzo pre nego što nas Admet sve pretvori u ljude,« 7. Admet se pojavljuje medu zaverenike. Otkriva im Sta je odlubio: upotreba sile je ukinuta: sve treba razrešavati s Ijubavlju i razumevanjem. On ukida i svoju titulu, moli narod da mu se obraba na ti i da ga odsad zove po imenu: »U eri demokratije koja sada nastaje svi smo jednaki.« 8. Admet se raspituje šta je predvideno za taj dan: pogubljenje osudenih na smrt. Odlubuje da ukine smrtnu kaznu. Narod protestuje. Alkesta potvrduje da bi takva mera mogla da izazove revoluciju. Narod preklinje Admeta da ga ne liši javnih pogubljenja. Admet, ne popušta. Objavljuje da Je dželat odsad bez posla a da be se od njegove plate finansl rati koncerti. Koncerti? Narod se pita o smislu te budne rebi. Vredaju kralja sve žešće: »Mubl nas kao i drugi kraljevi. Ko voll taj i kaznjava«. Jedan seljak, nestrpljiv da što pre bude kažnjen, Samara Admeta. On medutim, odgovara izrekom: »Ako te neko udari po desnom obrapu pruži mu i levi«. Redi potvrduje i gsetom. Narod se razbeži.

9. Alkesta opominje Admeta na njegove vladarske dužnosti: »Sudi zločincima bez milosti«. Kralj se raspituje za zlobine. Narod i kraljica pobrojavaju mu zločine i zločince. Admet ¡h sve pomiluje. Ide čak dotle da jednom od njih pere noge. I dok to čini objavljuje raspuštanje vojske, 10. »Aleksta, pođimo u obilazak našeg kraljevstva da upoznamo ljude, plemena, sume i boravimo na mestima koja su videla druge kraljeve«. Na te Admetove reči, on i kraljica kreću na put. 11. Za vreme njihovog odsustva narod iskopava leš kralja Froda Fredegoda i trijumfalno ga nosi kroz kraljevinu. 12. Admet i Alkesta putuju. Kralj se čudi što im niko ne izlazi u susret. Alkesta ga podseća na gomile koje su trčale da pozdrave njenog oca. Bilo Je to vreme kada se duž puteva moglo ostavljati zlato bez bojazni da će ga neko ukrasti. Preklinje Admeta da obnovi tradiciju rigorozne pravde. Njihova svađa završava se ovim Admetovim rečima; »Ovaj svet je kao jaje koje treba nositi s velikom obazrivošću«. Što moraš činiti radi i ne postavijaj nikakva pitanja«. 13. Alkesta, sasvim sama, traži u noći svog oca. Razmišlja o svojoj usamljenosti i nostalgično čezne za mirom ništavila. 14. Seljaci zahtevaju da se kraljica izjasni: »Kralj tvoj otac je ovde, vratio se u svoje kraljevstvo da obnovi vlast i naš procvat«. 15. Alkestina radost Je kratkog veka. Otkriva da je njen otac samo običan leš. »Je li to sve: jedan leš u srcu sveta, jedan leš želi vlast?« Najpre hoće da ga odgurne, zatim popušta 1 uzima ga u svoje ruke: »Želim da produžim tvoj amanet, daj mi tvoju snagu«. 16. Pojavljuje se Admet. Alkesta mu saopštava da je njen otac ponovo uzeo vlast. Admet prlmebuje da Je taj kralj samo les i da narod želi da bude prevaren. Iznosi svoju viziju novog društva i novih ljudi koje bi on želeo da stvori: svako bi se tu razvljao kao snažno drvo ne pravebi senku drugome: »Sam kralj postao bi sluga«, Seljaci koji ga slušaju šapuću da ta njegova narodna dobrota nije ništa drugo do saubesništvo sa zločincima. 17. Admet pokazuje da su živi moćniji od mrtvih. Seljaci reaguju. Oni preuzimaju leš i jedan između njih se kruniše za kralja. »Kralj živi, a zemlju treba opustošiti i opljačkati«. 18. »Žrtve, bolove, bitke, to je ono što narod zeli». Alkesta odobrava te Admetove rebi. Ali kad joj kralj predloži da sve ostavi i pođu da potraže sreću na morskoj obali, ona odbija. Kralj treba da izvršava svoju dužnost, a ne ono što njegovo srce želi. Admet je uverava da je sve dao od sebe i da se žrtvovao za jedan narod koji höbe da živi u mraku i neznanju. Alkesta odgovara: »Onaj koji najviše žrtvuje najvlše se i obavezuje«. 19. Aleksta ga ohrabruje na čin koji treba da ispuni. Daje kralju poslednje savete: da slomije vrat svojim najboljim prijateijima, üblje svoje roditelje i otruje svoju decu.« »Kako klija seme? Umire, i kada umire zna da živi«, 20. Posle Alkestinog samoubistva, Admet oplakuje njen leš. Približava se svom narodu i ~..