Битеф

arsa jovanović

»lomača«

»Lomača« nema fabulu u svojoj dramskoj Struktur!. Od samog pocetka nju je komponovala dnamaturgija muzike, izgrađivala slobodna asocijacija. pesnika. Šta je sama »Lomača« odrediće tek gledalac i to svaki gledalac pojedinačno ona je svakako jedna višeslojna metáfora čija se značenja slobodno kreću od trenutka do trenutka, od jedne mašte do druge mašte.

Ako bi bio prislljen da dam jedno određenje, onda bih rekao: »Lomača« je ritual, žrtvenik rata, übijanja i stravične borbe za pravo naroda i čoveka na slobodu, vatrište na kome izgaraju žrtve a ugljenišu se dželati. Izbegavali smo svako istorijsko prepoznavanje i izabrali drugi put za evociranje uspomena. Svedoci poslednjeg rata, i poslednjih ratova, još uvek su živi činjenlce su, dakle, u nama. Tako »Lomača« ne nudi faktografsku dokumentaciju. Nju ćete naći u muzejima, u knjigama, u pisanoj i predavanoj istoriji.

Pozorište sećanja scensko spomenje, kako smo mi to nazvali nije za nas kamuflirano predavanje krcato datumima i brojkama, praćeno muzikom i igrom. Ono je sama igra slobodno izazvana odabranom činjenicom.

Naša odabrana činjenica je rat, i ratovi, životinjski pokolj jednog naroda i još stravičniji pokolj među narodom.

»Lomača« je jedno fantazmagorično opelo u ritualnoj formi, opelo tim žrtvama, igra te same smrti, jedan nacionalni, narodski, skoro folklorni dance macabre koji je svojim oblikom hteo da se vezuje za najstarije forme, pozorišne umetnosti.

IO