Битеф

o »kralju ibiju«

»Dame i gospodo,

Bilo bi izlisno da govorim, osim što bi bilo smešno da pisac govori o svom sopstvenom komadu, da ne verujem da njegova dobronamernost nije videla u stomaku debelog Ibija najsati ričnije simbole koji se uopšte mogu naduvati ove večeri .. .

Bićete slobodni da vidite u kralju Ibiju kakve god hocete simbole ili obiönu lutku, iskrivljenu sllku profesora koju pravi gimnazijalac, profesora koji je predstavljao za njega sve groteskno ovoga sveta.

Ovo delo će vam Oeuvre prikazati sa tog aspekta. Nekolicini glumaca se dopalo da se dve večeri lise svoje liönosti i da igraju zatvoreni u masku i time budu duša velikih marioneta koje ćete videti ...«

Tim rečima je sam Jarry predstavio gledaocima svoje delo 10. decembra 1896. godine u Pozorištu Oeuvre.

Jarry ima dvadeset i tri godine. Tog daña postaje legenda.

Ibi postaje entuzijazam mladosti, jer predstavlja apsolut pobune protiv totaliteta gluposti: »Govno«. Ta reč izaziva buru negodovanja indignirane sale.

To je nova i jos vatrenija bitka nego na premijeri »Ernanija«. Sala urla, žarijevi prijatelji vredaju ugledne ličnosti i potrebno je öetvrt sata da glumci nastave igru. Ali stvari se ne smiruju. Na svako ponavljanje »Govno!«, zviždi se, aplaudirá, a jedni aplaudiraju zviždeći. Neki se smiruju: »To je samo šala.«

Osim toga, taj Ibi, ta sirova, tiranska, gruba lienost, taj junak pozorišta apsurda odakle dolazi, ko ga je rodio i gde se rodio?

Kralj Ibi je roden u gimnaziji u Renu. Jedan smešan profesor uvek pun saveta i poslovica, predstavljao je za žarija »sve groteskno ovoga sveta«, 1 bio živa legenda gimnazije i početna tačka kolektivne igre nekolicine učesnika. I tako je među svim ograničenim profesorima baš gospodin Hebert stekao slavu slavnog kralja Poljske i gospodara »ministara finansija«, jer je imao u svom razredu jednog učenika samosvojnog duha, koji je dao svoje misli, svoju snagu, i svoju strast, a takode i svu svoju poeziju i sav svoj prezir epskoj satin' lakome i surove buržoazije, vođe naroda.

»Ibi« je prvi put prikazan u »Marionetama Teatra finansijera« 1888. godine, pod nazivom »Poljaci«, dakle, dok je još Žari bio gimnazijalac. Ovo delo ostaje gimnazijska igrarija sve do trenutka kada Paul Fort čuje od Žarija za tekst i rešava da ga izda, posle nešto ispravki, u časopisu »Le Livre d’Art«.

Žari je u to vreme bio generalni sekretar Lugné-Poea u Pozorištu Ouevre od maja do decembra meseca. Ibi ima odjeka. Veliki deo »naprednih« u književnosti se interesuje za njega.

Danas je »Kralj Ibi« postao klasika.