Битеф

98

Lucien Goldmann

»berenisa« - komad sa dva tragična heroja

... Racinova je tragedija rađena iz transpozicije jansenističke vizije čoveka na profanu scenu. Za Port-Royal život je predstava pod pogledom skrivenog i nemog boga, boga gledaoca. A za božji pogled nema nijansi, relativnosti ill približnosti. Zbog toga tragični svet ne poznaje »više« ill »manje«, njegova osnovna kategorija je »sve« ili »ništa«. Sve što nije apsolutno i potpuno ne postoji: biti i biti savršen, sinonimi su u svetu tragedije.

Ljudi iz svakodnevnog života, ijudi u svetu, žive pod pogledom sebi sličnih; njihovo ponašanje, njihovi pokreti.njihove reči zavise od događaja i samim tim od slučaja iste prirode kao i oni koji ih prouzrokuju. Ljudi u svetu vide samo pojave. Na planu spoznaje njihovo je znanje samo približno, na moralnom planu njihov je život napor da se prilagode stvarnosti i da je što bolje iskoristiti. Za pogled skrivenog boga gledaoca približnost se zove zabluda, prilagođavanje kompromis. Zbog toga ljudi u svetu ignorišu boga i zbog toga ih bog ignoriše. Njihov se život sastoji od praznih strahovanja i neosnovanih nada; oni mogu da žive jer ne poznaju istinu. Oni su razdrti ili okrutni, zveri ili lutke; pozorišnim jezikom komični ili dramatični. U tragediji »Berenisa« svet predstavlja jedno jedino lice: Antioh, dramatična figura par excellence, rastrzan, koji se bez razloga nada kad izgleda da mu se dogadaji skloni, očajan kad zamišlja, bez ikakvih osnova, da će se Tit oženiti Berenisom, i koji pre svega ne shvata nikad nepremostivu distansu koja ga deli od tragičnih ličnosti. Za Antioha ne postoji ni rimski narod, ni autentična zajednica obostrane ljubavi. On sam nema nikakve realnosti ni za rimske bogove, ni za bogove ljubavi. Antioha mi tako dobro razumemo jer je sličan nama, netragični čovek-u-svetu či ji se život sastoji od nijansi, uzaludno nada, prolaznih patnji i od bogatstva duše.

Na drugom se polu diže tragični nemi bog, koji gleda čoveka .a da mu nikada ne pomogne, bog koji je napustio svet i prestao da bude providen,cijalan, prepuštajući junaku potpunu odgovornost za njegove postupke. Taj se bog kod Racina uvek pojavljuje u vidu dvoglavog Janusa, u vidu dva zahteva, istovremeno apsolutna i protivurečna, Hektor i Asianaks u »Andromahi«, sunce i Venera u »Fedri«, a u »Berenisi« autentična zajednica između Tita i Berenice i neumoijivi zahtev rimskog naroda.