Битеф

selo

Na goloiti grebenu put stradanja. Bistra voda masline, stogodišnje. U uskim ülfcama zakukuljeni muškarci, a na tornjeyima okreču se vetmkazi vrte se uvék i večito. O izgubljeno selo, ti u preplavljenoj jecajima Andaluzlji!

lorka

Šta bi bila bogata deca bez dadilja koje im eine bližom istinu i osecajnost naroda? Jer deëje uspavanke ipak su najkrvožednije i najmanje srazmerne dečjem senzibilitetu. Ali, ne smemo zaboraviti da su uspavaku pronašle siromašne žene, kojima su deca teret, težak krst koji one često ne mogu da ponesu. Upravo su siromašne žene te koje svoju decu hrane takvim hlebom melanholije; one su te koje ga unose i u domove bogatih. Bogataško dete sluša uspavanku siromašne žene, koja ga istovremeno doji svojjm prirodnim, izvornim mlekom što nosi žig

Elsa Grube-Deister (Domaćica) Inge Keller (Tetka) Helga Labudda (Prva Manola) Karin Freiberg (Druga Manola) Ursula Staack (Treća Manola) Barbara Adolph (Prva usedeiica) Annelene Hischer (Druga usedeiica) Henny Müller (Treća usedeiica) Lisa Macheiner (Majka usedeiica) Jutta Wachowiak (Prva gospodica Ajola) Gudrun Ritter (Druga gospodica Ajola) Fred Düren (Ujak) Jürgen Hentsch

domovine. Bogata deca znaju o Genireldu, Don Bernardu, Tamaru i Ljubavnicima iz Peruela zahvaljujuëi tim divljenja dostojnim služavkama i dadiljama, koje dolaze sa naših planina i reka da bi nam održale prvi cas spanske istorije. Telefonski intervju sa Lorkom.

telefonski intervju sa lorkom

Kad si roden? 1898., 5. juna. Gde? U Fuente Vakverosu, u Granadi. Kako ti se zovu roditelji? Federiko Garsija Rodrigez i Visenta Lorka. Otkuda su poreklom? Andalužanin, Granađanka. Šta si od svog oca nasledio od ličnih osobina? Strast. A od.svoje majke? inteligenciju. Još podataka? Moj otac zemljoradnik, bogat preduzimljiv ëovek, dobar jahaë. Moja majka dobrog porekla. Moja porodica je u prošlom stoleću propaia. Sada se opet povratila. Zahvaljujuëi tebi.

(Nećak) Friede Solter (Gospodin X, profesor ekonomije) Dietrich Körner (Don Martin) Christian Grasshof (Mladić) Siegfried Höchst (Prvi radnik) Pedro Galarza (Drugi radnik) Günter Sonnenberg (Anđeo ruža) Pedro Galarza (Najavljivač) Nancy Bello-Galarza (Madonina pesma) Prvi ein: 1885. godine Drugi ein: 1900. godine Treći ein: 1911. godine Pauza posle drugog čina.

Dobro, zahvaljujući meni. Ispričaj mi nešto o svom detinjstyu. Moj otac oženio se kao udovac rnojom majkom. Moje detinjstvo je opsednutost srebrnom pločicom i izvesnim brojem portreta one ’koja je mogla biti moja majka’, Matilde de Palasios. Moje detinjstvo su slova i muzika, kojima me je učila moja majka, bogato dete u selu, ponosni kolovoda. Jesi li übrzo napustio selo? Vrlo rano otišao sam u jedan Kolegijum u Almeriji. Ali übrzo su me napali grozni čirevi i moji roditelji, koji su mislili da ću uskoro umreti, vratili su me natrag u selo da me neguju. Čega si se rado igrao dok si bio dete? Onoga što se igraju sva deca 'čednih budalaština’: pokušavao sam da budem pesnik, da čitam liturgiju, gradim oltare, petljam s dečjim pozorištem ... Šta si još učio? Mnogo sam učio. išao sam u gimnaziju Svetog isusovog srca u Granadi. Znao sam mnogo, mnogo. Ali ipak sam u školi- katastrofalno propadao. Zatim univerzitet. Padao sam na literaturi, pravima i istoriji španskog jezika. Uprkos tome bio sam veoma omiljen, zato što sam ljudima umeo da nadevam podsmešljiva imena i nadimke. A prijatelji u Madridu tvojoj 'rezidenciji'? Kako si dospeo u 'rezidenciju’? Studirao sam u Granadi prava i literaturu. Pre toga učio sam muziku kod jednog uöite-