Битеф

ka »ŽIVOT JE IPAK CUDO« prisustvovao je i sovjetski ambasador Jurij Benediktov. Ambasador je iste večeri imao još jednu obavezu da poseti koncert velikog sovjetskog violončeliste Mtislava Rostropoviča, koji je priređivao koncert u Domu sindikata.

(Eilten Bitefa, 24. IX 1967)

dolazak livinga

Sinoć je iz Pariza stigla trupa LIVING TEATRA na beogradski aerodrom. Carinici nisu imali posla, jer članovi trupe gotovo da nemaju ličnog prtljaga. Kada su članovi direkcije festivala pitali ko je odgovoran da primi dnevnice, odgovorili su da je svejedno: »Svi smo odgovorni«. Prilikom prolaska kroz Novi Beograd, Mlađa Veselinović je objašnjavao da je ovaj deo grada sagrađen posle rata.

Posle kog rata, pitali su članovi Living teatra. Koliko mi znamo rat još traje.

(Büten Bitefa, 24. IX 1967)

stigli malina, bek i iša mana

Noćas, nešto pre ponoći, na železničku stanicu stigli su i osnivači i rukovodioci Living teatra Džulijan

Bek i Džudit Malina sa dvomesečnom Iša Manom. Kako je bilo kasno, Bek i Malina nisu otišli na prijem koji se priređivao u Bitefu 212 za Living teatar, Slovensko narodno gledališče i sovjetske pesnike.

(Ekspres, Beograd, 25. IX 1967)

super-mini suknje i bitls frizure

Surčinski aerodrom »Beograd« skoro nije primio takve putnike, kao one koje je u subotu uveče izručila pariska »karavela«. Dvadesetak članova američkog »Living teatra» pojavili su se tako obučeni kao da reklamiraju »Barnumov« cirkus! Pokušaćemo da opišemo ove veoma poznate učesnike BITEF-a, koji su sinoć, u »Ateljeu 212«, prikazali Sofokleovu »Antigonu«, u Brehtovoj adaptaciji. Garderoba: kaubojski šeširi, burnusi, super-mini suknje, svileni šalovi iscrtani cvetićima, vindjakne iz vestern filmova, ogromne ogrlice od krupnih, belih školjki, ženske srebrne narukvice na muškim rukama, ćebad umesto ogrtača, drečavo-zlatne čizmice a gore krzno, oranž naočare. . . Frizure: muškarci imaju dužu kosu od žena, koja im pada preko očiju i ramena. Prtljag: uglavnom papirne i najlon kese. U autobusu, na putu za hotel, Mlađa

Veselinović im je objašnjavao na engleskom jeziku: »Ovo je Novi Beograd, sagrađen posle poslednjeg rata. ..« Jedan »livingovac« ga je prekinuo: »Posle kog rata? Rat još traje!« Tako su još jednom pokazali svoj

pacifi/.am. Zbog Džonsonovc agresivne politike u Vijetnamu, članovi »Living teatra« lutaju po Evropi, odbijajući da se vrate u Njujork. Kad su stigli u hotel »Slaviju«, domaćini su ih neprijatno iznenadili: nisu svi mogli da dobiju jednokrevetnu sobu. Za cas su se snašli. Pocepali su poveéi papir na onoliko delova koliko njih ima, stavili sve to u onaj kaubojski šešir i počeli da izvlače. Posle prijema u »Ateljeu 212«, koji je priređen u čas slovenačkih i američkih umetnika, članovi »Living teatra« našli su se pred vratima obližnje »Diskoteke«, gde se igraju novi, ludi ritmovi. Svi odreda, sem vođe grupe Džudit Mahne, još na stepenicama počeli su da se njišu. (D. Gajer)

(Bilten Bitefa, 25. IX 1967)

dalji planovi livinga

Posle Beograda Living teatr, kao obično, ima veoma bogate planove. Već po dolasku u Pariz odlaze u Dablin (Irska) gde imaju predstavu