Битеф

1. oktobra. Zatim su na dnevnom radu: Lijež, Brisel, Madrid, Barselona, a kasnije možda i boravak u SAD i Južnoj Americi, Severnoj Africi i Japanu.

(BUten Bitefa, 25. IX 1967)

okrugli sto: revolucija i pozorište

Posle predstave bez pauze, u prepunoj sali, počeo je do sada najposeéeniji okrugli sto 212. Tema je bila POZORISTÈ i REVOLUCIJA, a gosti okruglog stola Džulijan Bek i Džudit Malina sa celokupnim ansamblom Living teatra. Počelo je relativno mirno, ali se rasprava veoma brzo rasplamsala. Dr Hugo Klajn je pitao da li Living teatr smatra da može svojom umetnošću revolucionarisati život i da li misle da uvlače publiku u igru time što ulaze u publiku. Dr Klajn je posvedočio da je, naprotiv, video da se publika uvlači u sebe i pokušava da se ogradi od pokušaja uspostavIjanja kontakta sa njom. Džudit Malina je između ostalog odgovorila da je za njihovu umetnost karakteristična situacija kada posle jednog pokušaja u »Antigoni« da uspostave kontakt, da posle toga plaču. Ne pitanje, već reč koja je izuzetno uzbudila »livingovce« je kada su u okviru jednog pitanja nazvani »bitnicima«. Jedan od članova trupe je odmah uzvratio: Kako je mogućno da nas neko gleda pravo u oči, a da nas ceni po tome kako izgledamo spolja, a ne šta smo suštinski. Posle ovoga Luke Theodore je dobio buran aplauz. Jedan od uzbudljivih trenutaka okruglog stola bila je reč Pavla Stefanovića koji je postavio pitanje, naglašavajući da ga zapravo postavlja samom sebi. Šta će biti ako budu uništene sve Tebe sveta? A drugo pitanje je upuéeno Livingu: Da li ce, ako plemenitim podu-

hvatom Livinga bude ostvarena revolucija o kojoj govore, revolucija duha i emocija, ansambl Livinga znati da na kraju neke buduće predstave pride publiai, za razliku od onog povlačenja u ušasu na kraju »Antigone«. Kada je jedan učesnik za okruglim stolom posumnjao u autentičnost njihove umetnosti, jedan od članova trupe uzbuđeno je uzvratio da oni viču upomoć protiv ravnodušnosti sveta i vikao na sceni na sav glas UPOMOC! UPOMOC!

(Borba, Beograd, 26. IX 1967)

Hronika BITEF-a

Sofokle Breht: »Antigona«, gostovanje Living-teatra režija Džudit Malina i Džulijen Bek

( . . .) Livingovcima je veoma važno da nas uvere u iskrenost svog ogordenja na jedan svet, jednu kulturu i moral, koji su došli u fazu kada moraju biti revolucionarno prevaziđeni. Da oni to misle sasvim ozbiljno i da njihova predstava ni je bezazlena šala ved deo našeg surovog i opasnog sveta, livingovci dokazuju prisutnoj publici na vrlo odigledan nadin. Dok se predstava odigrava, u dvorani je uvek najmanje jedan zastrašivač koji besno maše rukama nad pognutim glavama onih gledalaca koji su imali nesredu da sede u prvim redovima ili na pokrajnjim sedištima. Kada ogordenje livingo-

vaca činjenicom da će Antigona biti još jedna žrtva beskrupulozne i odvratne logike vlasti i autoriteta nabuja toliko u akterima da vise ne može da ostane u njima i u okvirima predstave, glumci silaze u gledalište i počinju da pljuju publiku, što je bilo veoma zabavno za sve koji su bill izvan domašaja pravednog gneva Ijudi rešenih da odmah počnu sa promenom sveta. Veliko je pitanje da li metodama svog pozorišta livingovci postižu direktno onaj efekat koji bi želeli da postignu. Međutim, činjenica je da oni zaista uspevaju da nas uvere ne samo u autentičnost, već i u opravdanost svoga gneva. (...) Angažovani do samih noktiju na vlastitim nogama, oni formama svog pozorišta nisu, čini mi se, u stanju da propagiraju bilo šta; ono što van svake sumnje uspevaju, i to na način veoma impresivan, sastoji se u obelodanjivanju vlastite panike zbog nehumanosti temelja na kojima današnji svet još uvek postoji. I to je za ljude oduvek bilo veoma važno; bilo je oduvek važno reći »ne« tako da se ono glasno čuje. Za »ne« koje livingovci iz svog glasa urlaju već nekoliko godina, čuo je ceo svet. (Slobodan Selenić)

(Eilten Bitefa, 26. IX 1967)

stiglo pozorište iza kapije

Sinoć sa zakašnjenjem oko 50 mi-