Битеф

tok predstave ’1789’

BEGSTVO U VAREN ŽIVOTINJE BOLESNE OD KUGE JADNA MARIJA POREZ NA SO VODA ZA DETE SMRT ODOJČADI (ekonomsko i društveno stanje Francuske pre Revolucije) Sazivanje triju staleža Slušajte svi, veliki i mali Čime da se piše Put žalbi (nada naroda) Lutkari Postelja pravde [skupština triju staleža) Kaljiostro (zavere u kraljevoj okolini) Bankari (kako su buržuji gurnuli narod da zauzme Bastilju) Priča o zauzimanju Bastilje Veselje kod Bastilje Kraij dobija kokardu u Građskoj kućl Begstvo grofa Artoa bolesna nacija Veliki strah provincijski plemići prosjak ženice Noć 4. avgusta Skupštinska rasprava (0 Deklaraciji o pravima čoveka) Kraljev veto Sen-Domingo Mali poslanici {skupštinske zavrzlame) Grabljivci Kraljevsko ždranje Gozba telesne garde Povratak žena iz Versaja, vraćanje kralja u Pariz Preki sud Merilo novca (biračko pravo po cenzusu)

Louis Samier Lucia Bensasson Louba Guertchikoff Myrrha Donzenac Philippe Dubois Michel Derouin Gilles Milinaire Ariane Mnouchkine

1789 (denis diderot)

'Da promenim lice dramskog roda zadovoljio bih se vrlo prostranim pozorištem gde bi se prikazivao, kad bi to tema komada zahtevala, veliki trg s bočnim zgradama, kao recimo peristil palate, ulaz hrama, različita mesta tako rasporedena da gledalac vidi celu radnju, a da ima i skriveni deo za glumce. Tako je bilo ili je moglo biti nekad pozorište Eshilovih ’Eumenida'. . . Hoćemo li kad išta slicno napraviti u našim pozorištima. Ovde možemo da prikažemo samo jednu radnju, dok ih u prirodi ima skoro uvek više istovremenih, čije bi uporedno prikazivanje, međusobno jačajući jedno drugo, proizveli strašan utisak na nas. Drhtali bismo od straha idući u pozorište a ne bismo mogli da se lišimo, i umesto ovih sitnih prolaznih uzbudenja, hladnog pijeska retkih suza, kojima se pesnik zadovoljava, on bi zapanjio duhove, uneo nemir i užas u duše i videli bismo pojave antičke tragedije, koje su mogućne, a u koje se tako malo veruje, ovde opet medu nama ... umeti upiesti pantomimu i reč, povezati govornu scenu s nemim prizorom i iz oba tako spojena izvuéi efekat... (Odlomak iz teksta 'O nezakonltom sinu ’).

1789 (eliane le grivès)

Klupe tribina su erne od sveta i lagano, u grupicama Ijudi pridolaze, uskoro masa prekriva scenu postavljenu u sredini sale u obliku četvorougla, publika sve zauzima. Povučeni u ugao dvorane glumci se oblače i šminkaju u polutami. Postepeno svetlost biva sve slabija i neki glas moli gledaoce da siđu sa scene da bi predstava mogla da poene. Krug svetlosti osvetljava vašarskog pripovedača koji najavljuje: Sad ćemo vam prikazati begstvo u Varen. Muzika! Uz zvuke muzike ’iz epohe’ dve prilike se pojavljuju iz tame, skrivajući lice iza podignute i savijene ruke da bi opet skliznule ljupko u sivo osvetljenje. Po rečima pripovedača one predstavljaju Istoriju, onakvu kakva je pisana u doba Restauracije. Kralj i kraljica, koje su u kremi prepoznali, gube se u polumraku, nepomični, dok se na susednoj sceni pojavljuju dve prilike istovetne sa prvima. Barnav im pritrčava u susret. Vladarski par sa pratnjom silazi sa scene i krče sebi put kroz svet zbijen u središtu dvorane. Narod je ćutke gledao kralja kako prolazi ... Komentator staje, svetlost se menja i pripovedaö veli: 'Ovo je bio jedan način pričanja istorije, ali mi smo izabrali drugi.’ Sa raznih strana iz tame izbijaju prizori svakodnevnog života u nekadašnjoj

Mario Gonzalès Geneviève Rey Luc Bartholomée Michel Toty Nicola Félix Fabrice Herrero Anne Demeyer Emmanuelle Derenne