Битеф

Vega i Calderon, ali su übrzo proširili svoj repertoar i na šekspira, Seneku, Eurìpida, O’Nila, Brehta, Sartra, Ženea i Arabaia, i svoju bazu preneli u Madrid. Ova je grupa prvi put izvela Brehta u španiji (Dobra Žena ìz Sečuana), i time stekla novu publiku koju su sačinjavali studenti i radnici. Pozorište je doživelo međunarodno priznanje svojom predstavom SLUŠKINJE, koja je dobila nagradu na Beogradskom internacionalnom festivalu 1969, pre nego što je došla u London. Nurija Espert veruje u suptllnu ravnotežu između teksta, reditelja i glumaca, a jedna od najvećih teškoća sa kojima se ona suočava, zbog problema sa cenzurom u svojoj zemlji, jeste kako da prlkaže dobre nove komade. Savremeni španski pisci kao što su Arabai i Alberti su zabranjeni zbog političke sadržine njihovih komada i, iako ona sebe ne vidi kao prevashodno »političku životinju« a njeno pozorište kao otvoreno politick! teatar, ona ne krije svoju opoziciju prema Frankovom režimu. Ona je bila jedan od vodećih boraca u intelektualnoj i umetničkoj komuni povodom suđenja baskijskim nacionalistima, a njena je uloga u Arabalovom anti-fašističkom, anti-totalitarističkom filmu ŽIVELA SMRT izazvala Skandal. Zbog toga je vlada pokušala da zabrani njenu JERMU, ali su slava i uticaj Nurije Espert tako veliki u internacionalnoj pozorišnoj zajednici, da se zabrana morala povuéi. Zajedno sa Victorom Gars'iom, ona je jedan od Brukovih saradnika u njegovom sadašnjem projektu teatarskih istraživanja. Victor Garsija roden je u Tukumanu, Argentina, 1935. Studirao je medecînu, sa namerom da se posveti psihijatrijl, arhitekturu i dramu. Posle puta po nekoliko južnoameričkih zemalja i učešća u mnogim kreativnim aktivnostima, 1963. je otišao u Pariz i radio u odeljenju istraživanja televizlje. Režirao je Lorkine i Valje-lnklanove komade za KOMPANIJU ŽAN-MARI SEROA 1964, a sledeće god'ne Žarijevog KRALJA IBIJA sa crnim Ibijem i podelom koja je obuhvatala aktere iz sedamnaest zemalja. Zatim je napravio montažu Arabalovih komada pod naslovom GROBLJE AUTOMOBILA, koja je 1968. izazvala senzaciju u Parizu, I bila na repertoaru dve sezone. 1969. su došle SLUŠKINJE, 1970. postavka Ženeovog BALKONA u Sao Paolu, a 1971. kontraverzna predstava ARHITEKTA I ASIRSKI CAR u Nacionalnom Pozorištu u Londons. On sebe smatra »povremenim« rediteljem i ne zeli da se isuviše veže za kulturu bilo koje zemlje; više se bavi opštom aktualnošću komada i pslhologijom karaktera. U ovoj postavci JERME, Garsija i Nurija Espert su čvrsto odlučili da se oslobode

tradicije statičnog akademskog naturalizma. koji je izrastao povodom Lorcinih komada u poslednjih petnaest godina, koliko se inaće ovaj pisac igra u španiji. Oboje su ovaj komad videi! u fluidnim, ekspresionističkim crtama, daleko od bademovog drveta, rešetkastih prozora i saksija, bez kojih se prethodne postavke nisu mogle zamisliti. Angažovali su Fabijana Puigservera iz Barcelone kao scenografa, mladog čoveka koji je sa Nurijom Espert radio na filmu LAIA 1 scenografiju za filmove brazilskog reditelja Glauber Roša. Radeći u tesnoj saradnjl sa rediteljem 1 glavnom glumicom, Nurija Espert je i pomoćnik reditelja, on je razvio ideju o razapetom šatorskom krilu, sličnom životinjskoj koži, koje se zateže, opušta i diže praveći maštovite oblike koji predstavljaju i podvlače unutarnje napetostl i strasti llkova. Ono služi kao pod, polje, pozadina i rekvizit. Obezbeđuje teksturu na kojoj međuljudske frustracije i strasti komada izgledaju sasvim prirodno i übedljivo. Od premijere prošlog novembre u Madridu, predstava je imala vanredan uspeh a poslednje pohvaie je primila od Pltera Bruka, koji je rekao: »Bila je to jedna od najboljih predstava koju sam u životu video. Oduševljen sam. Mislim da je Victor Garsija jedan od najboljih reditelja na svetu«. Federiko Garsija Lorka (1898 —1936) je jedan od vellkih španskih pesnika ovoga veka, ôija je slava uvećana traglčnim okolnostima njegove smrti od ruku falangističkog streljačkog određa, mesec dana po izbijanju Građanskog rata. Sin bogatog farmera, napisao je nekoliko komada i pesama pre nego Ito je dostigao vrhunac. Sa tri vellka komada nastalih tridesetih godina, od kojih je najzapaženiji MARIANA PINEDA, drama o istorijskoj ličnosti devetnaestog veka, koja se žrtvuje za slobodu, 1 PESNIK U NJUJORKU, zbirka polu-nadrealističkih pesama. On se, međutim, najviše pamti po dramama VENČANJE, JERMA i DOM BERNARDE ALBE, komadima koji imaju zajedničku temu: protagonisti zarobljeni zastarelim hijerarhijskim vrednostima koje im smanjuju sanse da ostvare slobodu i sreću. JERMA, napisana 1934, je priča o mladoj udatoj ženi, koja čezne za materinstvom. Njen muž, Huan, zemljoradnik, ne žell decu, a I sterilan je. Jermina nesreća je uvećana time što je njena prijateljica Marija zatrudnela od mladog 1 snažnog pastira Viktora, koji se I Jermi dopada. U međuvremenu jedna stara 1 primitlvna žena ukazuje na uzrok Jermine jalovosti. Dve majke ulaze I uvećavaju Jermlno očajanje. Huan je zatvara u kuću, ali se ona Iskrada I odlazi da vidi vračara. Huan Je tamo

zatiče i uplaši se da će svet početi da priča o tome. Jerma odbija da razmišlja o napuštanju Huana koga ne voli i životu sa Viktorom. Na vrhuncu njenog očajanja održava se jedne noci igra plodnostl, posvećena njoj. U erotičnom klimaksu. Jerma se diže i übija Huana. Übivši ga, ona je übila i životnu snagu u sebi samoj. Po njenom libnom zakonu, ona je sebe osudila da nikada ne zanese, pošto joj je muž mrtav. {Jonathan Hammond, PLAYS AND PLAYERS. aprii 172.)

22