Битеф

Dragos Kalajić

između

mita i

posmatrano kroz prizmu odnosa prema mita, itkazuje se, cesto, najdnhljìm i najreljefnijim brazdama

i profilima smista morfoloških ili ideoloških, formalnih ili sadn.ajnih razlika.

stvarnosti

Naime, opravo razlike motiva, ohlika i finaliteta odnosa prema mita, te konačno razlike u izhoru mitskih referenci, cesto cine i suštinske razlike izmedu ne samo dijahronih, veé i sinhronih pojava u istoriji evropske umetnosti. Otuda adnos umetnosti XX veka prema mitu samo potvrduje jednu konstantu, premda u novim izrazima, čije uzroke treba tražiti i u novim potrehama čoveka pred takode novim zidovima ili horizontima njegove sekularne avanture. Taj novi izraz odnosa prema mitu, primečuje se veé na polju misaonog pregnuéa ka interpretadji smista mita. U odnosu

U istori] i evropske umetnosti, obraćanje mi tu je konstant a, koja cesto povezuje istovremene polo ve njenih najširih dijalektika ili raskola. Polje umetnosti,

na preíhodne vekove modernog daba, to polje je bezmerno prošireno; ono je zapravo nemerljivo jer je u stalnom širenju. Tom sirenjii polja interpretacija mita, doprinose i pregnuča drugih naucnih grana, jer istrazivanja sostine ili izvora religijske, filosofske, umetničke, ideološke ili poli tičke kreativnosti čoveka, te konačno istrazivanje samih korena psihe ili psihologije cesto dolaze pred princip mita kao suštinski i izvorni princip ovih izraza Ijudskog osvedoćavanja.

inter pret acije

Na početku modernog doba, pod svetlošću iluminističkih interpretaeija, mit je bio negatività označen kao »ilnzija« i »obmana«, plod narodne uobrazilje

mita

namenjen ohjasnjavanju prirodnih fenomena ili »estetskim« potrebama. U odnosu na taj procès » demitologizacije «, koji karakteriše XVIII vek, savremeni odnos prema mitu karakteriše pozitivno odredenje, tako da sovjetski istraživač Meleíinski, s pravom govori o »sveopštem