Битеф

pakla. Ali laida možda и smrt? Siluete iz povorke njegovih utvara prolaze kao na vlastitoj sahrani. Borges, slepac u belom, ostaje sám na travi ispred tamne fasadę » palazzo .« Georges Lavaudant pruža nam jednu izvanrednu sliku dekandencije. Zarobljenik svojih rušilačkih mitova? Možda. (Colette Godard, Le Monde, 19, 10. 1976)

V • U » Palazzo Mentale « Pierre fB /~B T/* /Tf Ж'в В Bourgeade, и saradnji sa \f BB К BB КВ К Georgesom Lavaudantom, ostvaruje veliki koláž na К JL * * bazi književnih citata, kojí siale Big Kg Кж/ К ffì я ка° osnova za istraživanje ВVBЯ/ В Я ВИВ В začar anih krug o va ракlпщ suočavaju se sa njihovim «рЬ tvorevinama i njihovom V* 1 epohom. Dolad do metamorfozę : Proust se přetvara a Nosferata, Kafka и Marlena Dietrich, a Borges a von Stroheima. Bljujuči vatru, h.î Blériotov avion. Udrulena masía Bourgeada i Lavaudanta vodi nas do nemog filma holivudskog stila, prolazeéi kroz ekspresionizam, sve do fotografia tog izveštačenog početka našeg veka. Grupa »Spheroe«, Jazz-Rock, daje svoj puni doprinos ovom dělu, zaglušujuči ponekad reci teksta и trenucima kada se prizori brzo smenjuju i prekidaju. Za uživljavanje и představu takve vršte, gledaoci su pozváni da napuste svoja racionálna shvatanja. Posle Grenobla, ova koprodukcija Dramskog centra i Doma kultuře biče prikazana и pozor ist и Saint-Étienne. ( Jean-Jacques Lerrant, Le Figaro, 30. 10. 1976)

Я Я VSÍ Zadovoljsívo, taj if fk Яfi PT fi Яfi relativito novi pojam Я\г I/ ЯЯЯ \p ЯЯ ЯЯЯ za Evropu, stiže na naše požárnice и vidu . fragmentalnih ЯЯЯ // "V* /7 T* ЯЯ Sk Я е к stava, као ne ki ЯЯЯ ЯЯ vf ЯЯЯ кЗ Я cìlj za sebe. Por ode či se za avangardnìm slikarstvom i N muzikom, koji su odavno ' odustali od nckih » moralnih « ■ф-щВЯЯк } \ pobuda, Georges Lavaudant se MEBjjggTTaL „ usuduje da pokrene jedan ДВЕ mchanizam slavlja, na prví pogled bezuspešan, jer, po

svému sudeéi, zadovoljstvo je nešto ho se prosto »ne isplati«. Pozorišna igra ove vršte predstavlja koláž po ugledu na Maxa Ernsta, prodor и oblast mašíe i simbolike. Ova priča, kombinovaná od repórtala i citata iz odabranih děla, liči na neki kulturní triler. Na požárnici vidimo na okupu Marcela Prousta (otmeno odělo, cvet и zapučku, po uzoru na čuveni portret J. E. Blanchoma), mladog Kafku sa polucilindrom, Erica von Stroheima, J. L. Borgesa, Nosferata, itd. Lista nije limitirana, ima i drugih kóji su samo » pozváni «; Sade, William Blake, Lautréamon i drugi, Medu njima se nalazi i několiko fatalnih žena: mama Proust, dve plavme (Eva i Beatriz) , jedna grof ica, polugola devojka. .. Sve ove ličnosti, izvučene iz nekog budžaka mauzoleja zapadne kultuře, komešaju se, dospevaju и teške situacije, sastaju se, razdvajaju... Poraženi se bezobzirnošču i pomalo vulgarnom prefinjenošču (u ovom slučaju to je kompliment). Grupa »Spheroe« (Jazz-Rock) sa puno dobre vol je učestvuje и stvaranja ove neobične atmosfere. Usred požárnice diže se trospratna zgrada, sa prozorima kroz koje se povremeno naziru nedolični zagrljaji, igranka и někom kupier aju, fotografisanje radi ucenjivanja, a publika užívá и uloží posmatrača kóji iz prikrajka proucava пеке nedozvoljene raduje. Sve je obasjano svetlošču kakvom se obično odlikuju nadrealističke slike namenjene evociranju košmara i Ijubavnift zločinu. Sve и svému, fabrika snova radi punom parom. Efekat ove » mračné komoře«, и kojoj se pojavljuju ličnosti iz maste, je prosto neverovatan. Gledalac če, medutim, uzalud tražiti neki smisao и svim tim zbivanjima и kojima se svesno stvaraju šablonski tip ovi i ni ha vise. Představa je, dakle, potpuno modernistička. Ona potvrduje da je Lavaudant čovek od vrednosti, kóji neče nikome dozvoliti da ga poučava iz predmeta pozorišne zákonitosti i stvaranja novih oblika и njemu. Usled znalački organizované anarhije, koja viada pozorišnom praksom ove zemlje, posle dvanaest prikazivanja, ovaj spektakl če biti skinuí sa repertoáru. Postavlja se pitanje: da li je to slučajnost ili potřeba, pošto se и » Palazzo Mentale« cesto pojavljuje neki sumnjivi džokej. V tome nipošto ne třeba videti пеки aluziju na famozni » Jockey-Club de Ia Culture «, poslednje deio Françoise Giroud, који srno takode zapazili и Grenoblů. (J. P. Leonardini, L’Humanité, 18. 10. 1976)

• Pierre Bourgeade est né en 1927. -ЩЛ ~Й Sy ЈЛ -ЩЛ sy Après des études de sciences politiques ƒ/ Ę/ И Bf Wet de droit, il devient avocat, puis -*■ occupe divers emplois h П UV ffPÜ (lP En Ш6 Encontre I/ I/ U i l/U UV Georges Lambrichs, reçoit son premier ffnflyr texte »¿ei Immortelles«. \\ Depuis cette date, il n'a cessé КаШШијИ| \ \ de publier, se consacrant j entièrement àla littérature et 'шЯЁ ац théâtre. Littérature 1966 Les Immortelles, Gallimard. Collection »Le Chemin «.