Битеф

podatak. U prvom delu pojavljuje se, međutim, jedna ienska sasvim nalik po opisu na daktilografkìnju; ona je ta koja prva psa naziva Šarovom. Znaéi: Bulgakov je mislio о vezi daktilografkinja-Klim-Šarov... I dalje: njegov odnos prema lumpenproletarijatu je bìo pomalo ex cathedra ... I tu sam napravio obrt: kod mene se taj arìstokratski profesor zaljubijuje u proletariat, u to oličenje proletarijata. Profesor kod mene, kao i kod Bulgakova, kaie da pas nema pseée, veé Ijudsko sree, i to ono najstrašnije. A zatim mi vidimo da je to Ijudsko sree i strašno i lepo! 1 kao sree onog robijaia kod Dostojevskog, koji pljaéka crkvu, a ipak je čovek. Pitanje; Da, taj odnos dobra i zia ... Aleksandar Retrovie: Da, on nije satarom presečen. I, mislim, da sam imao pravo i da Bulgakova nisam izneverio, mada sam se udaljio od price u smislu koji nije sociologizirajuéi, veé je humaniji. Pitanje: Koliko pratimo vai rad, moie se u njemu nazreti ono ito mi se éini karakteristiénim za rusku literaturu, a to je taj neverovatni spoj i proiimanje Ijubavi i mrinje, osmehivanja i suza, humanizma i mizantropije, pica i krvi, dobra i zia, ito bi se mogio nazvati dijalektiékim, ali kod Dostojevskog je to ipak neito drugo? Aleksandar Retrovie: Pa to je ideja u »Maestru i Margariti«. Da Satana bude oliéenje dobra i da postoji andeo zia. Kada proéitate roman »Pseće srce«, mnoge stvari deluju kao skica toga о сети govorimo. Da, mislim da bi Bulgakov dalje na tome radio. I ne. nisam ga izneverio. Pitanje: U svakom sluéaju, za vas je pitanje kompleksnosti odnosa dobra i zia temeljno pitanje i pitanje pune sadriajnosti i istorijskih tokova ì sudbine pojedinca. Dakle, stvari su mnogo sloienije nego ito smo to skloni da misiimo? Aleksandar Retrovie: Ne možemo se opredeljivati crno-belo ... i to je ono сети nas istorija uči. Naravno, uvek možemo napraviti satiru ili grotesku, ali složeniji sadržaji traže i složenije zahvate i metode. Pitanje: Da li mislite da složeniji zahvat i složenije shvatanje i izražavanje određenih problema omogućuje i kontinuitet jedne kulture, jedne kinematografije ili jednog teatra? Aleksandar Retrovie: Naravno da je takvo shvatanje putokaz. Ali, na žalost, cesto ga nema, a bez njeqa život je straian. Kad ne bi postojali problemi, ne bi bilo ni nas koji ih pokazujemo, nas koji dajemo određene umetničke i moraine signale. Život nije samo straian. Ali nije ni samo dobar. U tome je sva sreéa. Kada bismo mogli da uspostavimo régulé po kojima bi

Pitanje:

carovaio samo dobro, pitanje je da lì bi onda postojalo lepo. Pitanje: Govori se о sličnostima i razlikama izmedu pozorišta i filma. Radili ste mnoge filmove, sada radite u pozorištu, kompetentni ste da о tim razlikama i sličnostima iznesete svoje mišljenje. Aleksandar Retrovie: Danas u svetu umetnosti, mislim na ozbiìjan umetnički svet, sve se vise shvata da su sve discipline samo razliöiti oblici opštenja umetnika sa svetom. Danas jedan literata krene da pravi film zato što misli da ce te stvari koje ima da kaže boìje saopštiti filmom. Razume se, postoje izvesna znanja i ne moie se za tri dana postati rediteljem, ali ukoliko se dovoljno investirete, moie se ponešto redi i na fìlmu ì u pozorištu. Dakle, mislim da tu ne postoje neke strego povučene granice, kao sto smo nekad bili skloni da misiimo. I pozorište i film scenske su i glumačke umetnosti; pretpostavka da pozorišni reditelj ne moie da reiira film, i obratno, cehovske je prirode ì nema veliki značaj. [Razgovor vedila Borka Pavićević] BAVO I lOC ... Susret, makar posredstvom vremena, dve snaine stvaralačke lienosti, uvek ima nečeg fascinantnog. Susret jugoslovenskog reditelja Aleksandra Petrovića i sovjetskog pisca Mihaila Bulgakova, od kojih prvi prenosi na ekran delo drugog, »Majstora i Margarite«, urodio je neobičnim i lepim filmom. Naravno, Retrovie nije poznavao Bulgakova. Imao je jedanaest godina kada je pisac umro 1940. godine u 49. godini, ali susret se ipak odigrao na ekranu, koji prkosi vremenu i na kome se snovi jednoga pridruiuju snovima drugog. Bulgakov svojevremeno nije bio prihvatan u Sovjetskom Savezu. Sasvim je razumljivo da njegov Stil i poruka nisu bili na idanovističkoj linìji ì da su okretali leda »socijalističkom realizmu«. »Majstor i Margarita« (roman započet 1928) objavljen je u SSSR tek 1966. godine ... Petrovićev film ima mirnu teiinu remek-dela. On »posto ji« svojom snagom koja izmiče logičkoj analizi. On je istorijska evokaeija Moskve 20-tih godina, načinjena sa minucioznim realizmom i istovremeno fantastična povest u kojoj se pojavljuje sam Davo, njegova erna mačka i dva ibira. Način na koji se prikazuju realno i irealno, satira i tragedija, humor i uias, ima nečeg magičnog. Svi ti elementi idu iz sekvence u seksvencu, ne remeteéi kontinuitet, iive zajedno, izraieni u impresivnom lirizmu. Ista čarolija ispunjava sve metamorfoze i u igri glavnih glumaca: Ugo Tognazzi (Majstor), Mimsy Farmer (Margarita) i Alain Cuny (Davo). »Majstor ì Margarita« je film koji treba qledati više puta. On nam saopštava da je »vlast nasilje protiv