Битеф

čoveka«. Nad tom tužnom konstatacijom ne treba nikada da prestanemo da razmišljamo ... [L'Expresse, Jacques Doniol-Valcroze, 19721 MIHAIL AFANASIIEUIC BULGAKOV 1891 -1940 »Rodio sam se u gradu Kijevu 1891. godine«, piše Bulgakov u autobiografiji. Školovao sam se u Kijevu i 1916. godine završio sam medicinski fakultet i stekao zvanje lekara sa odlikom. Bilo je sudeno da se niti zvanjem niti odlikom ne koristim dugo. Jedne noci 1919. godine, u poznu jesen, putujuci rasklimatanim vozom, pri svetiosti sveée, zaglavljene u flaši sa petrolejom, napisao sam prvu kratku pripovetku. U gradu, u koji me je prebacio voz, odneo sam priču u redakciju lista. Tamo su je stampali. Zatim su objavili nekoliko feljtona. Početkom dvadesetih godina bacio sam svoje zanimanje s odlikom. Živeo sam u dubokoj provinciji i na lokalnoj sceni postavio sam tri komada. Kasnije u Moskvi, 1923. godine, kad sam ih pročitao, smesta sam ih uništio. Nadam se da nigde nije ostalo nijednog primerka.* * Ova želja autora nije se ispunila. Nedavno je pronađena drama iz tog perioda »Hadžijini sinovi«. Ostale su nepronađene drame; »Samoodbrana«. »Braca Turbinovi« i »Pariska komuna«. Krajem 1921. godine stigao sam bez para i bez stvari u Moskvu, da u njoj ostanem zauvek. U Moskvi sam se dugo mučio; da bih preživeo, bio sam reporter i feljtonista po novinama i zamrzeo ta zanimanja lišena vrednosti. Ujedno sam zamrzeo urednike. mrzim ih i sada. a mrzeču ih do kraja života«. Svoju prvu novelu »Đavolijada« objavio je 1921. godine, u kojoj se već oseća sklonost Bulgakova prema fantasmagorčinom i satiričnom. Takva je i njegova rana priča »Pseće srce« po kojoj je nazvana zbirka pripovedaka izdata kod Nolita 1971. godine i u kojoj Bulgakov pravi varijantu па Čehovljevu priču »Kaštanka«: maio kuče operacijom dijaboličnog hirurga postaje opasno Ijudsko biće. Godine 1925. piše roman »Bela garda«, u kom opisuje Kijev 1919. za vreme kratke vladavîne anarhiste Simeona Petljure, Po izlasku ovog romana Stanislavski poziva Bulgakova da napravi dramatizaciju svog delà. Rezultat je komad »Dani Turbinovih«, koji se 1926. godine pojavljuje na repertoaru Hudožestvenog teatra u režiji samog Stanislavskog i Sudakova. »Bekstvo«, komad u osam snova, napisan je između 1926. i 1928. godine. Lično Staljin zabranjuje prikazivanje komada, tvrdeéi da tretira bele sa

simpatijama. (Nedavno je u SSSR-u snimljen film po »Bekstvu«, u dva delà, i prikazan na našoj televiziji). Istovremeno se zabranjuje i komad »Dani Turbinovih«, a farsa »Zojkin stan«, koji prikazuje doba Nepa u ranim dvadesetim godinama, okarakterisan je kao pornografski i skinut sa repertoara posle nekoliko predstava, iako je punio kuću. Uprkos zabranama, Bulgakov nastavija da piše. Rezultat je »Purpurno ostrvo«, koje se u decembru 1928. pojavljuje na repertoaru Kamernog teatra, u režiji Tairova. Komedija se skida sa repertoara nakon četiri predstave. Bulgakov u martu 1930. godine šalje svoje poznato pismo sovjetskoj vladi i Staljinu. Posle tog pisma dobija mesto u Hudožestvenom teatru, kao asistent režije. Bavi se dramatizovanjem delà ruskih klasika i igra epizodne uloge (na primer uloga Sudije u »Pikvikovom klubu«). Istovremeno piše libreta za opere »Minjin i Požarski«, »Crno more«, »Petar Veliki«, »Rašel«, kao i »Rat i mir« (muzika Prokofjeva) za Boljšoj teatar. Dramatizacija »Mrtvih duša« po Gogolju prikazana je u MHAT-u 1932. godine. Iste godine vraća se na repertoar »Dani Turbinovih«, a Staljin lično više pula prisustvuje predstavi. Napisao je scenarija po Gogoljevim »Mrtvim dušama« i »Revizoru«, koji nisu nikada snimljeni. Sledeéi period svoga života Bulgakov posvećuje pisanju svoje drame »Kabala licemera« inspìrisane Molijerom. četiri godine prolaze u mučnim raspravama između Stanislavskog i pisca. Rezultat je predstava (februara 1936), jedina koju je Bulgakov video po svom komadu, ali koja se takode skida sa repertoara. Drama »Poslednji dani« (1935) takođe je posvećena temi odnosa umetnika i apsolutizma, ovoga puta opisom Puškinove sudbine. Svoje iskustvo u Hudoženstvenom teatru i dane neslaganja sa kapricioznim genijem K. S. Stanislavskim, Bulgakov je opisao u »Pozorišnom romanu«, posle dolaska iz MHAT-a 1936. godine. Roman je štampan u Moskvi 1955. godine. Otkako se 1937. godine teško razboleo od skleroze bubrega, Bulgakov grozničavo radi na dovršetku romana »Majstor i Margarita«, koji je počeo još krajem dvadesetih godina. U teškim danima Bulgakov je imao podršku u svojoj ženi Jeleni Sergejevnoj, sa kojom se slagao i kojom se oženio 1932. godine. Ona je sačuvala njegove rukopise, koji su većim delom izdati posle XX kongresa u Sovjetskom Savezu. Umro je u Moskvi 10. martal94o. godine, gotovo potpuno slep.