Битеф

Remek-delo Sa komadom Ivana Franka Ukradena sreča u ukrajinskej pozorišnoj umetnosti povezano je jedno od njegovih remek-dela - predstava u režiji Gnata Jure, koja je ušla u istoriju zahvaljujuči izuzetnom glumačkom triju: N. Užvij, A. Bučina i V. Dobrovoljski i nalazila se na repertoáru tog pozorišta skoro četrdeset godina. Predstava u režiji S. Dančenka na toj istoj pozornici 1979. godine obeležena je savremenim i netradicionalnim prístupom komadu I. Franka, novim shvatanjem života njegovih junaka i osnovnog sukoba drame. Predstava S. Dančenka vraca, s jedne strane, komád I. Franka njegovom vlastitom tekstu, toliko godina čítanom kroz prizmu predstave G, Jure, a, s druge strane, pronalazi u tom tekstu neke drugačije i neuobičajene motivacije kao pokretačke snage sadržaja, a istovremeno i logiku scenskog postojanja junaka, čije sudbine i životi čine osnovu sadržine. Čovek i ličnost u predstaví S. Dančenka proučeni su celovito i svestrano. Da bi to postigao, režiseru je bio

potreban poetski pojačan sistem slikovitih pristupa i, uopšte, nova slikovitost, imajuéi u vidu današnje shvatanje pozorišnog jezika, kao i specifičnost njegove leksike. Pored ostalog, i današnjim odnosom ka osnovnim problemima drame Franka problému krivice, savesti, dužnosti, vere. Zato su u predstaví tako pažljivo obradeni likovi, kóji treba da prenesú maksimum unutrašnjih veža i nijansi reprodukcije života. Zato se i povečava značaj uloge i drugačiji umetnički smisao detalja, na osnovu kojih če mašta lako degraditi celinu. Okosnicu predstave S. Dančenka činí karakteristično za savremeno pozorište povezivanje ideala dobra sa krajnjom demistifikacijom društvene stvarnosti. Postoji još jedna isto tako značajna vrednost predstave S. Dančenka: pored sve svoje savremenosti i prípadnosti pozorištu 70-tih godina, on vraca komád I. Franka u kontekst evropske dramaturgije na kraj XIX i početak XX veka, odredivši u tom složenom kontekstu njegov prirodan i značajan položaj.D

Pozorište „Ivan Franko“ Kijevsko državno ukrajinskú dramsko pozorište Ivan Franko smatra se vodečim pozorištem Sovjetske Ukrajine i jednim od vodečih pozorišnih kolektíva u Sovjetskom Savezu. Osnovano 1920. godine, ono je postalo prvo profesionalno ukrajinsko pozorište, na čijoj jé pozornicL prvi put pošle dugih godina potiskivanja nacionálne kulture od strane carizma, ukrajinskí národ bio u mogučnosti da prisustvuje izvodenju na maternjem jeziku komada Pjera Bomaršea, Henrika Ibsenar, Žana-Batista Molijera, Alfréda Misea, Viljema Šekspira, Karla Goldonija, Oskara Vajlda, Mórica Meterlinka, Lope de Vega, Bernarda Šoa, Sofokla i mnogih drugih istaknutih dramskih pisaca ' svetskog glasa. Bile su to godine kad je národ kóji je stekao socijalne slobode i bio probuden velikom oktobarskom revolucijom postao spreman da prihvati stvaralaštvo novog sveta, žudno težeéi da ovlada kulturom i shvatanjem lepote. Više od šezdeset godina postojanja pozorišta Ivan Franko značilo je za

njegov kolektív period podizanja no vog ukrajinskog sovjetskog pozori šta, period stvarnog procvata. Pozo rište Ivan Franko prevalilo je težak slavan put, obeležen mnogim ume tničkim dostignučima, ostajuéi uvei u svojim stvaralaékim traganjima ш poziciji realizma i narodnjaštva, te žeéi da postane prava tribina savremenosti, budno osluškujuči problème svog vremena, umetničke zadatke i estetske zahvate ovog doba. U estetici pozorišta „Ivan Franko“ vlada tesná povezanost izmedu glumaca i režije, koja se oslanja na ličnost obdarenog glumca - glavnog inspirátora emocionalnih doživljavanja kod gledalaca. Pozorište je raslo i sazrevalo, stvaralački i profesionálne, na dramskom stvaralaštvu Nikolaja Gogolja, Aleksandra Ostrovskog, Antona Cehova, Leonida Andrejeva, Maksima Gorkog, kao i na delima istaknutih ukrajinskih pisaca Tarasa Sevčenka i Lese Ukrajinke (vodečih ličnosti ukrajinskog pozorišta), Ivana KarpenkoKarog i Marka Starickog. Na njegovoj pozornici potvrdivala se mlada sovjetska dramaturgija sa komadima K. Treneva, Vs. Ivanova, V. Višnjevskog i K. Somonova, kao i ukrajinskih sovjetskih pisaca A. Kornejčuka, I. Mikitenka, M. Kuliša, M. Irčana, I. Kočerge. Ukrajinská nacionálna pozorišna akademija, kako nazivaju kolektív