Битеф

Divadlo na provazku Projekt Divadla na provazku (Pozorište na žici) nastao je oko 1965, godine iz razgovora i diskusija grupe studenata JAMU (Janačekova akademija lepih umetnosti), naročilo studenata izvodačkih umetnosti, i njihovih učitelja B. Srbe i E. Sokolovskog. Njihov predlog dobio je praktični smisao kad su studenti zavŕšili školovanje i kad je trebalo da započnu karijeru u pozorištu. Njihovo praktično iskustvo u različitim pozorištima u Brnu í provinciji pokazalo im ]p da mogu potpuno da izraze sebe samo na sceni, do kraja prilagođenoj njihovim potrebama. Zato su nastojali da, najpre na amaterskoj osnovi, stvore u Brnu posebnu instituciju koja bi im omogučila da ostvare sopstvenu koncepciju o pozorištu. Tri bivša študenta JAMU, Z. Pospišil, P. Šerhaufer i E. Talska počeli su da stvaraju novo pozorište. Nova grupa uzela je ime Husa na provazku (Guska na žici), inspirisano Mahenovom knjigom pozorišnih i filmskih libreta i time se izjasnila za filozofiju umetnosti predratne češke

avangarde, obogačene iskustvom o razvoju pozorišta u svetu. Grupa, koja je kasnije pojednostavila svoje ime u Divadlo na provazku (Pozorište na žici), stvorila je neformalan savez profesionalnih dramskih stručnjaka, studenata drame i i entuzijasta iz mnogih drugih umetničkih profesija. U početku su se oslanjali na sopstveni entuzijazam i učešče publike i s tim nastojanjima prošli su svoj početni amaterski period. Njihovi stvaralački napori doneli su 17 predstava i dostigli su vrhunac u želji da postanu profesionalno pozorište. Divadlo na provazku je 1, januara 1972. dobilo status profesionalnog pozorišta u okviru umetničkog doma, zahvaljujuči razumevanju Brnskog nacionalnog komiteta, kao izraz priznanja da je gradu i njegovoj mladoj generaciji u njihovom kultúrnom razvoju potreban takav tip pozorišta. Tek u socijalističkom društvu napori generacija progresivnih ljudi u pozorištu konačno su urodili plodom. Od 1. januara 1978, posle donošenja novog zakona o pozorištima, Divadlo na provazku postalo je deo velikog teatarskog kompleksa Državnog pozorišta u Brnu - kao njegova peta, eksperimentalna grupa. Osnovu pozorišta čini stalna grupa umetnika i tehničara, koja za realizacija pojedinih predstava i drugih

aktivnosti dovodi ljude i van svojih redova. Na taj način čuva se karakter neformalne asocijacije, u grupu se unosi osveženje i stvara mogucnost za vece i ambicioznije produkcije. Pozorišnu trupu sačinjavaju umetnički stvaraoci različitog temperamenta. Njih povezuju isti ciljevi i sledeča osnovnih načela: pozorište mora da bude dinamično u prilagodavanju uslovima i potrebama i da ih povezuje u zatvorení sistem; ono ima filozofiju socijalističkog pozorišnog i kultumog centra koji se širi u kulturni pokret, popunjavajuči prazninu koja postoji od ukidanja Divadla mladých (Omladinskog pozo rista) i stvárajúci platformu za mladú generaciju umetnika, koja teži novom umetničkom izražavanju stvarnosti. U švom programu trupa teži da zadovolji kulturne potrebe omladine, da inspiriše aktivnost mladih dramaturga, glumača, kreativnih umetnika, muzičara i da pronade novu umetničku formu u duhu socijalističke avangarde. Ona ima laboratorijski karakter. Osnovni metod za istraživanje novih mogučnosti jeste eksperiment. Kao inspiracija uzimaju se študije bogate tradicije češkog narodnog pozorišta, eksperimenti češke i sovjetske pozorišne avangarde (E. F. Burian, J. Honzl, V. Mejerhold, A. Tairov i drugi) i savremeni razvoj u svetskom teatru.