Битеф
Ta predstava kao da je odredila dalji stvaralački put kolektiva. Dramaturgija, ovog puta klasika, bila je pročitana očima mlađih, razgovaralo se o problemima koji su uzbudivali upravo omladinu. Godine 1968. na čelo pozorišta došao je Vitautas Čibiras, koji je svoju rediteljsku delatnost započeo režijom tada veoma popularnog komada Johna Osborna Osvrni se u gnevu (1968). Bio je to ozbiljan zadatak. Izgledalo je kao da je pozornicu preplavila stvamost XX veka, kao da se pozorišni podijum ispunio gnevom mladih ljudi, njihovim bolom zbog izgubljenih iluzija i željom da se bore protiv malogradanske apatije i sitosti. Početkom 70-ih godina kritika je sve češće govorila „pauzama“ u Ömladinskom pozorištu. Originalan stvaralački duh pokušao je da mu vrati reditelj Gintas Żilis, svojom režijom senzacionalnog komada šesnaestogodiSnjeg Rolandasa Rastauskasa Trkatki zmaj (1972) - lirska ispovest jednog tinejdźera. Na žalost, predstava ostvarena na osnovama još nezrele dramaturgije, ostała je više kao poruka i nije postała završeni proizvod. Dolazak u pozorište reditelja Dalje Tamuljavičute u početku nije obe-
ćavao znatnije promene, iako je njene režije komada Vetera za petoricu Eme Vetemaa (1972) i Dodir Rustaraa Ibragimbekova (1975) publika prihvatila. Drugo rođenje Omladinskog pozoriśta bilo je 1975. godine, kad je trupa popunjena čuvenom desetoricom iz umetničkog tečaja Dalija Tamuljavičuta. Mladi talentovani glumci stvorili su novo jezgro pozorišta. Njihovim diplomskim predstavaraa Bjabjančukas Kostasa Kubilinskasa i Goli kraljevi (spektakl vodvilja) podmlađen je repertoar. Potpuno predavanje svojoj profesiji, radost stvaranja i muzikalnost mladih glumaca osvojili su gledalište. Nastała je stvaralačka atmosfera, počele su da se ispoljavaju svojevrsne osobine Omladinskog pozorišta i, na kraju, dogodilo se očekivano čudo - pozorište, verovatno jedinstveno u Litvaniji našlo je svog autora - istomišljenika, pisca Saulusa Šaljtjanisa. Na osnovu njegove dramaturgije, Dalja Tamuljavičute režirala je svoju poznatu predstavu Iš, smrti, iš (1976), Ulicu komunara (1977) i Jasona (1978). Pošto je sačuvao čistotu srca i krajnje prezirao krhki lirski genije tih predstava uzbuđuje kako omladinu tako i odrasle gledaoce.
Posebno priznanje treba odati glavnom reditelju Dalji Tamuljavičute zbog uključivanja u kolektiv pozorišta reditelja Ejmuntasa Nekrošusa. Njegove predstave Maćka iza vrata Grigorija Kanovičusa i Saulusa Śaljtjanisa (1980), a posebno Cetvorougao (1980), po motivima pripovetke Valentine Jelisejeve A bilo je ovako, Pirosmani, Pirosmani ... Vadima Korostileva (1981), Ljubav i smrt u Veroni Kjastutisa Antanelisa i Sigitasa Giade (1982), I duie od veka traje dan Cingiza Ajtmatova (1983) postale su dogadaj ne samo u životu litvanskog pozorišta već su stekle značaj svesaveznog karaktera. Danas litvansko Omladinsko pozorište doživljava period novog stvaralačkog uspona. □
Pirosmani, Pirosmani... Nikołaj Pirosmanašvili (1862-1918) fenomen gruzijskog naroda, samouk i slikar-naivac, čije su slike pośle
njegove smrti započele svoj bhstavi život u svetu. Niko ne zna gde je grob Nika Pirosmanašvilija i skoro ništa ne znamo o njegovora životu. Pojedine činjenice (stvarne Ui izmišljene) gube se u raaglinama vremena. Jedino naša mašta može nekako da uspostavi, da prikupi mrvice i da oživi na pozorplci lik tog velikog umetnika. Predstava Ejmuntasa Nekrošusa međutim, ipak nije biografsko delo; pre bi se reklo da su to razmišljanja reditelj a o sudbini umetnika uopšte, 0 snazi i slabosti, o večnostfi usamIjenosti stvaraoca. A možda i o tajni u smislu stvaralaštva. Jer Pirosmani nije đanas samo bogatstvo gruzijskog narođa nego je on 1 naš brat i drug. Pirosmani pripada svima-. Pirosmani je naš. Pirosmani je brat onih koji pate, padaju u očajanje i ponovo se dižu, rade, žive, verujući u zvezdu svoje misij e, koją svetli i ne gasi se od kolevke do večnosti... Mi se susreéemo sa Pirosmanijem pred njegovu smrt: on živi svoj poslednji dan - dan, u kome je usredsređen i odražen sav njegov životni put. U predstavi, kao u nekom snu, slivaju se u jedan običan dan sav život i
10
ÜVÜ