Битеф

RAT NEMA ŽENSKO LICE

Rat nema lice žene Reč je o predstavi sečanju. Cetiri žene učesnice u ratu sečaju se rata. Sastale su se kod Antonine i njenog muža Ivana Fjodoroviča 9. maja, na dan kada navire talas sečanja, a bivši borci pričaju o svom životu na frontu. Ženama se čini da se Antoninina unuka i njen momak ne odnose prema prošlosti dovoljno ozbiljno. Uvredene drugarice počinju da se sečaju te „najdalje“ prošlosti, svaka ima svoje uspomene, ali, u krajnjoj liniji, i one zajedničke koje ujedinjuju sve koji su proživeli rat. Žena i rat su nespojivi. Jedna se još uvek boji da ode u mesaru, druga u svemu oseča miriš krvi, treča ne sme da ode u šumu j er se stalno seča koliko je übij enih pokopano pod drvečem. Sečaju se: plaču, viču, smeju se, za-

mišljeno čute. Zinaida je vukla ranjenika kome je bila slomljena ruka i trebalo mu je bitno odseči šaku; nije bilo ni makaza ni noža, pa ju je odgrizla zubima. Posle toga dugo nije mogla da jede hieb jer joj se stalno činilo da oseća kožu. Ljuba je tokom čitavog rata tragala za mužem. Da bi stigla do njega, postala je medicinska sestra. Našla ga je. Provela je s njim samo jedan dan, a onda je on otišao u borbu i poginuo. Posle toliko vremena trebalo bi da je sve več zaboravljeno... Živi na jugu, gde je toplo, mirno, a lice joj još uvek nije lice žene, još uvek je duša boli. Olga je bila sanitarni inštruktor. Kroz ruke joj je prošlo mnogo ranjenika i svih ih se seča. Ona, medutim, ne voli te frontovske susrete sečanja i želi da zaboravi rat. Ne uspeva. Seča se svog dragog, koji je puzeči prešao deset kilometara da bi je video i kako je sa operacionog stola uklanjala amputirane noge, kako je pred nosem Nemaca vukla ranjenika i pevala svoju najdražu pesmu i tako ih zapanjila da nisu pučali na nju. U vreme rata Antonína je maštala о belom hlebu, dubokom snu u čistím

teatar na taganke inoskva sssr Svetlana aleksijevič: rat nema žensko lice reditelji: a. efros, b. glagojjin scenografija: d. krimov koslimografya: m. koroljeva asistent režije: b. hvostov uícstvuju: g. vlasova (antonina, veteran otadžbinskog rata, vojni inžerjer), k. želdio (ivan fjodorovič, njen muž, veteran otadžbinskog rata), i. kulevska (njihova unuka), m. policejniako (zinaida, veteran otadžbinskog rata, snsupcrist), o. kazančejev (mladic), t. žukova (olga, veteran otadžbinskog rata, sanitetski inštruktor), z. Slavina (ljuba, veteran otadžbinskog rata, medicinska sestra), j. grabe (mlada antonina), j. bobiljova (mlada olga), j. ustužanina (mlada ljuba), v. ščeblikin (mladi ivan fjodorovič), v. šternberg (zinaiďin otac), I. bojko (majka ivana fjodoroviču), j. gabcc (sestra Ivana fjodoroviča), I. štejnnjh, j. petrov (lekar), I. bojko (medicinska sestra), a. bogina (krojačica), m. lebedev (nemački oficir), v. bobon, a. grabe, a. davidov, t. dodina, a. maslov, d. meževič, j. osipov, ď. pevcov, n. prozorovski, b. romanov, v. seiqjonov, n. čub. pesma na stihove bulata okudžave, muzika b. i a. okudžava.

ll6

eriEFt