Битеф

Eugenio Barba : Mogao bih isto tako da kažem da sam želeo da napravim komad koji bi okupio sve velike istorijske pobunjenike: Budu, Zaratustru, Antigonu, stolarevog sina, Jovanku Orleanku. Razmišljao sam jednom o takvom susretu i njegovim posledicama. Međutim, jedna je stvar imati emotivnu viziju koja vas nadahnjuje, koja vas gotovo opija, a potpuno druga otkriti kako ono što radile postepeno stiče samostalan život, kao novorođeno dete. Covek mora da prilivati da če postati drukčije od onog što je očekivao i zaštiti ga NOG: Gotovo da se pomisli da baš taj jevrejski krojač zasedne i počne da sašiva događaje. Možda sedi tamo i onda krene da kroji zbivanja umesto da učestvuje u njima. Eugenio Barba: Da. Moglo bi da se zamisli kako taj vrlo pobožni krojač prede priču, viziju, naprimer, o borbi između Goga i Magoga. Ne poričem. To je jedan od mnogih života predstave. NOG: Taj jevrejski krojač kao daje sve srečniji što su stvari gore. Eugenio Barba: Možda mu je ustvari svejedno šta Gojim rade oko njega. Možda se, što se stvari pogoršavaju, sve više oseća u pravu što veruje u postojanje Tvorca, Oca koji više ne može da trpi ponašanje svoje dece pa odlučuje da ih kazni. Ali stvarno ne mislim tako. Jevrejski krojač, kao i svi mi, živi u vlastitom svetu. Okružen je oružjem, pravim arsenałom. Pa čak i tako - i u tome je njegova veličina - on ne zaboravlja Nadu i poštuje - kroz igru i radost - dan mira: Sabat, NOG: Koga on to pravi od papira pa zatim sa njim deli sabatski obed? Neku vrstu mini-Golema? Eugenio Barba: Da, šta je to zapravo? Mini-Golem? Papirni rabin? Poslednje što jevrejski krojač u predstavi kaže, je pitanje upučeno toj figuri od papira: Rabinu, šta cemo kad Mesija dode? A kakav odgovor može da da rabin koji više nije živ? Sta se dogodilo sa svim onim Učiteljima-Mudracima koji su svoj narod vodili kroz istoriju? NOG: Objašnjenje tog prizora je da svi mi stvaramo nepostoječeg partnera da bismo s njim obedovali, ali da on ne može da nam ponudi odgovore? Eugenio Barba: Možda to može da se uzme kao slika poslednjih dana jedne kulture, jevrejske: diaspora, hasidska pobožnost, veliki rabin u igri i pesmi, koji pripadaju hasidskoj tradiciji. Učitelji koji više ne postoje, Ne bi trebalo suvi-