Битеф

dašnjeg saveznika samovolje, zločudnosti, ženski hir unižava muževnu snagu, kob goni u ludilo um, slepa sudbina uvlači nedužne u greh. Poput žuči prska silna gorčina, zbog nebeških i zemaljskih nepravdi, pokvarenosti sveta, licemernih prijatelja, otvorenih neprijatelja. I, naročilo, zbog dragih i opasnih, blagih i otrovnih žena, koje muškarcima čine zlo čak i kad im žele dobro i koje su potrebne čak i onda kada donose propast. Bilo da u svojim dramama govori o istoriji, mitu ili o upravo postoječem društvu, žena je podjednako oruđe sudbine, večiti podsticaj i večiti uzročnik pada; Eva je otelovljena več ovde, definitivno uobličena u mladalačkom doživljaju. □ Gabor Halas

Kad svetska književnost opeva ljudsku sudbinu, istoriju sveta mogučno je predočiti na različite načine. Najčešče je to vizija, kod

Miltona, Balanša - simboličko prisečanje ili proročanstvo, kod Lamartina preporod, lutanje duše, kod Viktora Hugoa rukovet malih epika, satkana od epizoda raznih heroja - san o istoriji - uspela Sotèrova formulacija - može biti nazvan vrlo srečnim. San psihološki omogučava da figurira jedan protagonista, koji, s jedne strane, može da doživi ulogu koju je sanjao i koji se istovremeno priseča stanja koję je prethodilo snu i s te tačke gledišta vrednuje videno u snu i svoju snenu ulogu. Prema tome, činjenica da Adam, preobražen u faraona, Miltijada povremeno opet postaje ono što jeste. Cak i ako je to dramski neuobičajeno, filozofski je opravdano: omogučava vrednovanje pojedinih istorijskih ideja, zamisli Madačeve epohe sa stanovišta univerzalnog humaniteta. □ Karolj Horvat Čovekova tragedija Prvo izdanje Covekove tragedije objavljeno je 1861. godine u Budimpešti, u izdanju Kisfaludijevog društva. Drama je objavljena trideset godina posle završetka Goetheovog Fausta, a šest godina pre objavljivanja Ibsenovog Veer Gynta (Copenenhagen, 14. novembra 1867), dva dela evropske književnosti sa kojima se često upoređuje. Čovekova tragedija, međutim, po temi i strukturi, mogla bi se dovesti u vezu sa samim počecima evropske dramaturgije postklasičnog doba, sa franko-normanskom Igrom u Adamu (Jeu d'Adam) iz XII veka, koju Auerbach razmatra na početku Mimesisa, ali isa kasnijim moralitetima tipa Everyman (XV v.), koji nastoje da predoče čoveka kao agenta slobodne volje, pod budnim nad-

1861. godina u kojoj je objavljena Madacheva Čovekova tragedija Oslobođehje kmetova u Rusiji Proglašenje Američke konfederacije, početak građanskog rata Severa i Juga Kralj Napulja predaje se Garibaldiju, Italija postaje kraljevina voIjom parlamenta Masakr u Varšavi - pucnji na demonstrante protiv ruske vlasti Dickens, Veliko iščekivanje Dostojevski, Zapisi iz mrtvog doma Herbert Spencer, Education: Moral, Intellectual, Physical Počinje sastavljanje dnevnih meteoroloških prognoza u Britaniji Prvi konjski tramvaji u Londonu Krupp počinje proizvodnju oružja u Essenu

67

№

IB ТВГ SEsm 11^^^