Битеф

s pravom proizilazi iz ćitave kompozicije tog istog knjiievnog delà? Naraeée se samo jedan logiéan odgovor, a to je da je knjìga lažljiva, ili kao lailjiva. (...)

Ah, taj svet gospodina Andrzejewskog... Suma zastava. Ispod njihovog crvenila éutljiva zbijena gomila. Tvrda, izradena lica (kao da su licima radili, ili je, pak, našto drugo u pitanju?). Stariji, Mlađi... Teźaci, nezgrapni... Njihov prímitivizam, siva i, pored preplanulosti, otežana lica anila su se и masi tako slična jedna drugima kao da ih je sav život, koji nosi zajedništvo rada i zajedništvo života, žlebao tokom íivota istim crtama, istom snagom i istom upornošću. Stojeći jedan kraj drugog, tesno sabijeni rame uz rame, pribijeni i ćutljivi, nisu se razlikovali međusobno ni godinama, ni uzrastom, ni odećom. Bili su slepljena i ogromna masa. Ja, ipák. dajući časnu reč. tvrdim da se moj čika- Andrzej, monter telefona, razlikovao od čika-Kazka, najamnika u selu Porambka Liszewska, a taj je opet bio drugaéiji od čika-Jana fizikalca, dakle od nosaéa prtljaga na żeljeznici. I nikada ih nisam zame-

nio, moida i zato sto mi se nisu éinili masom. □

Staljin i devojka Portret, ali čiji? Staljinov, naravno. Ipak Staljin nije u ovoj komediji glavna tema i ništa nam Mrozek novo о njegovim stvarčicama neće isprićati, Problem-tema su njegova deca, razbacana poéitavom svetu; nas interesuje, stvar je jasna, nasledna Ijudska vista. Ponekad se govori o pokolenju mladih, o staljinovskom zamahu. Dakle u pitanju je portret pokolenja. Sta je to što pokolenju daje jedinstvo? Da li je to jedinstvo doiivljaj ili iskustvo, koje najdublje oznaéava aktivne ili misaone celine grupe odredenog uzrasta? Za ljude rodene između 1925. 1935. godine takvo iskustvo sigumo je bio staljinizam. Sve je jedno da li su podlegli lepoti vode, ili su mu pruiali otpor. Jer éak i kad

su mu pruzali otpor, to je zahtevalo snagu, a istovremeno je izobličavalo dušu do te mere da se čak i Staljin, prikriven, nastanjivao u sećanju i u svesti. Tako je to i kod Anatola - kao što i sam kaže - nije bio uopšte irtva greškc izobliienja , već istinit neprijatclj, koji se za svoj hieb pośteno naradio. Kad je ipak pośle petnaest godina izašao na slobodu, o ničem drugom nije sanjao, nego samo o afirmaciji : Ti si dobio svoju porciju - govorio je Bartodzieju - naźderao si se pozitivnošću za navek, sada je red na mene. A na pitanje śta će u tom haosu ostati zauvek, odgovara da ON: On и пата, u tebi isto, tako kao i и meni. Mi smo obojica njegovo deio (...) Pokłoni se nosem оси - vice Anatol pripit, i, takav, naravno iskreniji. Dakle, za Bartodzieja Staljin je bio ideja, a za Anatola, radije - siła, pred kojom se ne może pobeći. Ovde treba primetiti, da obvojica davnih prijateija ponavljaju ili uoéavaju raźne sudbonosne etape pokolenja. Toliko mnogo uzbuđen (nije se ni sklonio pred prikrivenim übicom - doušnikom). Bartodziej oseéa sve teie razočarenje i nemir savesti. Isto oseéanje imali su i aktivisti i intelektualci kad su iz fanatičnog entuzijazma naj-

pre prelazili u kritičare, a zatim u radikalnu opoziciju! U meduvremenu je Anatol, kao nekada Zatvorenik u prvoj Mrožekovoj drami u Policiji, otkrio da и krajnjem slučaju postoje određena dostignuća (...) školstvo, teška industrija... Naročito teška industria. Pre svega, otkrio je da se vise niśta neće izmeniti, čak, naprotiv - dok je još vreme, treba od života iskoristiti nešto, jer je on i onako skraćen, bez milosti, zatvoreništvom. Takve smo sretali čak i pośle éetrdeset godina. Anatol ne priznaje diktatorovu istinu, pokorava se pred njegovom silom. Bolje od drugih zna kakav je Staljin bio nepravedan i okrutan, ali tvrdi i priznaje da je upravo ON - taj što gleda sa portreta - izgradio temelj novog i večnog роге tka. Postao je, dakle otelotvorenje Duha Istorije, koji je uvek u pravu. A u pravu je zbog toga što pobeđuje. 1 uvek pobeduje, jer je uvek u pravu. U tom uverenju slažu se i Bartodziej i Anatol. A ono glasi, sve što je oćigledno - stvarno istovremeno je i razumljivo. I moralno je, i lepő je, i kako vam je drago .., Manje je vaino to da je Bartodzieja uzbuđivala ideja (razum), Anatol se radije radovao uspehu (stvarnost). Anatol takođe

vrlo dobro izražava kasno iskustvo svog pokolenja. Jer, zar nije bilo tako, doktrinaše i siledžije su postepeno zamenili razumni (ili cinični) pragmatici i administratori? Bartodziej je, kao što ćujemo, sada, u lagodnija vremena, pošao u odstupnicu, povratni grešnik Anatol mogao bi u to isto vreme biti korisniji. Ipak, Anatol nije postao ministar a čak ni predsednik. Тек što je okusio život (sa Anabelom), poslušnost mu otkazuje umrtvljeno, ukočeno te 1 0... Bartodziej će svoje pokajanje i snishodljivost vezati za vožnju jadnika u šetnju i čitanje stihova tom istom jadniku, koje on sigurno uopšte ne razume. Dakle, previše je pravednosti? Možda je i tako, ako se prihvati da je politika takva igra, u kojoj na kraju svi gube. Ali nije to naročito važna misao. Mrožeka radije interesuje nešto drugo: 'ko i zašto postaje Staljinovo dete? Interesuje se ne za pokolenje, ne za istoriju, već, pre svega, za čoveka, ili, éak, za Ijudsku prirodu. Zbog čega je Bartodziej otputovao kod Anatola? Zbog toga da bi, zahvaljujući osveti svoje žrtve - sopstvenoj sudbini dao smisao i jedin-

stvo. Kakva je to lepa, efektna slika, taj davni potkazivač, koga pośle toliko godina stiže pravednost iz ruke spasene žrtve! Isto kao u melodiami. Ipák, isuviše je lepő da bi bilo istinito. Bartodziej ne urne sam sebe da kazni, sam da tipi pokajanje: może u krajnjem slučaju da juri unutrašnji iivot - nemir. Dakle, da sanja glupa razmišljanja о farmi kunića (ali kad govori o kunićima, osećamo da misli na ljude). Ne urne da zamisli éoveka dmgačije nego kao pripadnika kolektivu, zavisnog od mehanizma, koji prevazilazi i njega i njegove najbliže. Oseéa se osamljenim i zatvorenim u sebe - a sarnim tim i nikakav. Jer, sam sebi ništa ne urne da smisli! On je strašilo, mumija; prażan izgubljen čovek. Možda čak i ne zao, ali prażan, osakaćen, što na kraju dobro primećuje Oktavija. Zato Bartodziej toliko mnogo govori о svojoj samici. Od rođenja sam hteo da izadcm iz samice i priključim se svetu. Ali, samica je samica - usamIjuje. Šta zapravo oznaéava ta samica? Bartodzieju nije palo na pamet éak ni da zapita od čega je oboleo Anatol. Jer, karakteriše ga kompletna, apsolutna nesposobnost da se stavi u tuđi položaj i pogleda na svet oéima blizanca! Takva nesposobnost

13171=1=