Битеф

1964. nametnula se Mrožeku jednostavno iz plana individualnih doživIjaja junaka drame (taj plan ne iscrpIjuje sva značenja u drami), iz sumiranih zatvorskih godina Anatola od istorijski važne cenzure 1949. godine. Značenje momenta te cenzure ne treba nikome objašnjavati - dovoljno je prisetiti se da su na sceni u to vreme ostali Bartodziej i njemu slični, a Anatol i njemu slični izdržavali su kazne ili se trudili da žive kao da ih néma. da ne postoje. Bartodziej je iz grupę fanatičnih ideologa nove inženjerije duša, Anatol pripada ostalima - podgrupi potčinjenoj toj inženjeriji. Da li je on mućenik stvari zbog kője je odsedeo u zatvoru najlepše godine svoga iivota? I da. i ne. Pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme i od mučenika progurava se u oportuniste. Nije nam baš sasvim jasno u kakvo se on to aktivno delovanje uključio 1964. godine (ZBoWiD? - * u tekstu se govori о proslavi godišnjice, a 1964. je bila okrugla godišnjica varšavskog ustanka. u kome se borio Anatol). * [Udruženje bivših boraca u Poljskoj, kője odgovara našem SUBNOR-u.] Ali Mroiek nas uopšte ne primorava da verujemo u to da se Anatol vratio veri koju je Bartodziej u međuvremenu odbacio. Naprotiv - znad materijalnosti. koji su pratili Anatolovu delatnost, dozvoljavaju da se zaključi da se ovog puta naučio živeti. Zašto onda njemu autor daje objašnjenje, baca ga na kolena i primorava da prizna: Ja. .. prah.. .ja. . .и DamaskJ Čudna konverzija kod nekoga ko je najpre bio istiniti neprijatelj novog poretka, a zatim, ispaštavši svoje - dolazi do zaključka da se u njemu nastani. Ključ zagonetke krije se u fragmentu Poetski traktat Miłosza (Duh istorije), koji Bartodziej cita u jednoj od poslednjih scena drame: Već ga je video i prepoznao pesnik, Lošijeg boga, kojem su podani i vreme, i sudbine jednodnevnih kraIjevstva, Lice njegovo veliko je kao deset meseca, Oko vrata lanac od vláinih glasova. Ko ga ne prihvati, dirnut palicom, Počeće da mrmlja i izgubiće razum. Ko mu se ukłoni bice samo sługa, Neće ga ceniti novi gospodar. Dakle, ko ne prizna lośijeg boga vekov-

ne ideologije, ko ne prizna njegovu veru - pacete da mrmlja i izgubite razurn; Upravo tako, kao paralizovan i nemi Anatol. Prava konverzija Anatola kod Mroieka je antikonverzija, beznadeino Non serviam, junaka bespomoćnog u odnosu na svemoć ideologije vremena. To što Anatol odbacuje ideologiju-još uvek ne znači da se moie izvući ispod njene vladavine, kao sto se ne moie osloboditi svojih zatvorskih godina. Živi se u takvom a ne drugačijem društvu. dakle takode medu Ijudima, koji apstraktivnoj ìdeologiji daju sasvim stvaran oblik, naturajuéi istovremeno i oblik drugim sudbinama. Lavina utrku od toga menja HPo как-vom se valja kamenju // /, kao priviknut govori neko vei drugi, HMožeš, dakle piovi u suprot lavini - pisao je Milosz u Moralnom traktatu. Mroiek bi radije bio sklon da se ponavlja za Hegelom: ne moie se iskočiti iz sopstvenog vremena isto kao sto se ne moie iskočiti iz sopstvene koie. U krajnjem slučaju, moie se odustati od dalje zabave i naéi se pri torn - kao Anatol - u situaciji beketovskih bezglavih tela, izbačenih na smetlište, poluiivìh irtává trijumfalnog napretka istorije, irtava logo-

fa. zatvora, zagrobnika übijene nade. Za razliku od Hegela. o determinizmu istorije kod Mrožeka ipák ne odlučuju obrtaji velikih točkova ideje. Odlučuje о njemu najjednostavnija društvena meduljudska relacija na nivou: ja - ti, bez kője se uopšte ne moie zamisliti čovekov život. Dovoljno je da Bartodziej priznaje kult velikog sunca ideologije epohe, pa da Anatol dobije smrtonosan udarac. A Bartodziej, uprkos spoljašnjem izgledu, uopšte nije odbacio kult. Pripada grupi neizlećivih vrsta ideologa, i svaki izraz iivota menja se u njegovim rukama u doktrinu, formulu. Cak i farma kunića daje mu priliku da iznosi groteskne, sklerotićne formule. S obzirom na to da je bio važna lićnost u grupi, Bartodziej je istovremeno bio i alegorija ideologije u njenom razvoju. ideologije koją je već bila podioina eroziji, sklerozi, ali još uvek sposobna da zadaje udarсе. Jer upravo je ta njegova doktrinalna upornost donela po drugi put (... treći... četvrti ...) nesreću Anatolu. Anatol - strašilo, Anatolov duh sa kojim je kontaktirao tokom godìna kao sa svojim drugim ja, živom gri-