Битеф

sile Delevi u Malom glumačkom pozorištu u Lenjingradu (1974) i ponovo Figara u Rigi (1975). U amaterskom pozorištu Plavi most, koji je osnovala u Lenjingradu. Janovska je režirala komade Švarca i Volodina, kao i komad Erdmana Mandat. Henrijeta Janovska od 1983. godine živi u Moskvi. Stračna štampa i gledaoci veoma su se pohvalno izrazili o njenoj režiji komada I. Grekova Parobrod udovica 1984. u pozorištu Mossovjet. U pozorištu Majakovski je 1986. godine režirala komad Galina Ptice selice lete na jug. Janovska je 1986. godine prešla u Moskovski teatar mladog gledaoca i najpre je režirala Pseče srce M. Bulgakova u dramatizaciji A. Červinskog. Premijera je održana u maju 1987. godine. i od tada Pseče srce spada u najpopularniji pozorišni dogadaj u sovjetskoj prestonici. □

Sinopsis predstave Pseče srce I Čin 1 Pred kucom profesora Preobraženskog. Na jednom stubu je nalepljen plakat; Novi zrak života profesora Preobraženskog. Večna mladost i besmrtnost. Profesor nailazi na seoskog psa Šarika. koji mu se žali na teška vremena i loše ljude. Profesor vabi Šarika parčetom kobasice. Pre ulaska profesora 1 psa u kuču. jedan reporter prilazi profesora da bi ga intervjuisao o značaju novog zraka života za sovjetsku nacionalna privredu. 2 Profesor saznaje od vratara da su svi stanari te otruene kuče dobili sustanare. Jedino je on pošteden. U stan broj tri uselila se Uprava stambene zadruge. Šarik je impresioniran poštovanjem koje se iskazuje njegovom novom gospodaru. 3 U profesorovom stanu. Profesor, njegov asistent dr Bormental i služavka Sina pripremaju se da obradę Šarikovu ošurenu slabinu. Šarik. kome još nije sasvim jasan socijalni identitet profesora, postaje nepoverIjiv. opirc se - sve dok ne počne da deluje narkoza. 4 Šarik se budi u operacionoj sali. Pro-

fesor saopštava dr Bormentalu svoje velike planove operacija i zahteva od njega da mu u tu svrhu pribavi podesan leš. 5 Profesorova ordinacija. Umesto pacijenata ulazi jedan mladi čovek od koga profesor zahteva da moskovski proletariat obavesti o njegovom novom izumu. Samo što je taj smutljivac nestao. pojavljuje se drugi - jedan strani gospodin, koji Preobraženskom proriče svetsku slavu, izražava saosečanje zbog bednih uslova u kojima se profesor bavi istraživačkim radovima i nudi mu mogučnost da ga finansira neka strana država. Profesor udaljava i tog nasrtljivca i telefonira državnoj policiji (GPU). 6 Međutim. sledečih posetilaca - rukovodilaca Stambene zadruge - ne može tako lako da se otarasi. Oni od profesora zahtevaju da ustupi dve sobe od sedam soba i da ih stavi na raspolaganje kao stambeni prostor. Profesor namah ostaje bez reči zbog tog bezobrazluka. Zatim telefonira jednom uglednom pacijentu. koji telefonski raščiščava tu stvar sa revnosnim predstavnicima Stambene zadruge. 7 Pojavljuju se tri muškarca iz GPU da bi konfiskovali kaljače koję je za soboru ostavio strani gospodin. Oni saopštavaju profesora da može nesmetano nastaviti da radi. jer če ispred njegovih vrata 24 časa stajati stražar da bi ga zaštitio od nasrtljivih posetilaca.

8 Ritual obedovanja kod profesora. Razgovor između Preobraženskog i Bormentala vrti se oko današnjeg vremena. Profesor energično odbacuje Bormentalovo mišljenje da su poremečeni uslovi rezultat teškog stanja: Ako bih, umesto da operišem, u svom stanu organizovao horsko pevanje, to bi znočilo da kod mene počinju poremečeni odnosi. Ako bih u klozetu, izvinite na izrazu, mokrio pored klozetske šolje i ako biste Sina i vi činili to isto, to bi značilo da do poremečaja dolazi u glavama, a ne u klozelima. Kad se uzvikuje:, Dole poremečaj!', to znači da hi svako trebao sam sebi da slomi vrat. I kad iz sebe izbaci sve halucinacije i počne da čisti stale, šlo je u stvari njegov posao, onda če poremečaj nestati sam po sebi! Otmeno jelo potpuno uverava Šarika daje izvukao veliki pseči loz. 9 Dr Bormental donosi traženi leš. Pod neopisivim okolnostima (nestanak struje, ometanja ulaskom stražara, novinara i pacijenata) profesora połazi za rukom da psu presadi možak upravo preminulog, tri puta kažnjenog lumpenproletora Džugunkina, Pas očigledno poprima čovečje odlike, II Čin 1 Novi čovek u potrazi za mačkama pravi neopisivi nered u profesorovom stanu. 2 Novi čovek svc više dobija karakteri-

stike svog davaoca mozga. Na kraju, postaje zastupnik interesa trudbenika, traži od profesora dokument o svojoj egzistenciji kako bi se prijavio policiji. On bi želeo da se od sada zove Poligraf Poligrafovič Šarikov. 3 Rukovodilac stambene zadruge Švonder vrši pritisak na profesora da novom čoveku izdejstvuje željeni dokument u slučaju da dođe do rata sa imperijalistima. Sarikov, medutim odmah objašnjava da on ne želi nikakvu vojnu obavezu, jer je ipak teško povreden prilikom operacije. 4 Profesor je potpuno iscrpljen zbog svojih bezuspešnih pokušaja vaspitavanja. Sarikov je u meduvremenu postao veoma sličan lumpenproleteru Džugunkinu - njegovi maniri dovode do ludila obojicu dobrostoječih intelektualaca. Sarikov sada čak prisvaja pravo da deli pouke o_ učenju Fridriha Engelsa, jer je, po Svonderovoj preporuci. upravo pročitaorazmenu pisarna izmedu Engelsa i Kauckog. Na profesorovu molbu, dr Bonnental vodi Šarikova u cirkus. 5 Posredstvom Svondera, Sarikov je dobio mesto u Moskovskoj komunalno] privredi kao rukovodilac odeljenja za čiščenje grada Moskve od životinja - skitnica (mačaka). Od radosti sc napio i svojim nedoličnim ponašanjem stvarao nove nevolje. Profesor bi želeo da izbaci Šarikova. ali Svonder se i tu postarao da ga osujeti. Sarikov je u meduvremenu postao član Stambene zadruge i u profesorovom stanu je stekao pravo na stambeni prostor od 16 kvadratnih aršina, 6 Sarikov se pojavljuje sa jednom túladom devojkom, koju predstavlja kao svoju mladu. Profesor objašnjava devojci da se no može udati za tog čoveka. Ona plačuči odlazi. Sarikov preti da če se postarati da budu otpušteni. Strpljenje dr Bormentala je na ivici. On podseča Šarikova na njegovu pseču prošlost kako bi ga naterao na poslušnost. 7 Dr Bormental sugeriše profesora da završi eksperiment. Pojavljuje se jedan oficir i predaje profesora političku prijavu koju su zajedno sastavili Sarikov i Švonder. Konačno. profesor je übeden u to koliku opasnost predstavlja Sarikov, a samim tim i u bcsmislcnost svog otkriča, jer mogla bi se hipofiza Spinoze iii bilo kog drugog presadili i na taj način od jednog psa slvoriii značajna ličnost, ako nesrečna živolinja pri torne ne bi ostala pod noiem ■ Ali prekletstvo, zbog čega? Zašlo stvarati neslo veštačko, kad svaka žena u svako doba može tako nešto da rodi? Šari-