Битеф

kov nema pseče srce. nego jadno čovečje srce. To je ono užasno i zbog toga dvojica lekara ponovo pretvaraju Šarikova u uličnog psa Šarika. 8 Pretres profesorovog stana, jer je optužen da je übio gradanina Šarikova. Kad se pojavi pas, zbunjenost je ogromna, ali je optužba neosnovana.

Zlatni Egipat iii pseći život U dubini pozomice uznemireno svetluca zlatni zid. Perspektiva zlatnih stubova sa magijskim egipatskim pismenima opčinjava i nagoveštava drugačiju stvarnost. Reditelj i scenograf upravljaju gledaočevom pažnjom tako što dekor razvijaju iz dubine scenskog prostranstva. Iz zlatne egipatske izmaglice izranjaju siluete dva komoda s kraja XIX veka. Nameštaj istrgnut iz uobičajenog enterijera pretvara se u krhotine arhitekture iščezle civilizacije. Trpezarijski sto kod levog portala težak je kao mrtvački sanduk, pokrivat belim stolnjakom, a na njemu su dva pribora za jelo, salvete savijene kao papske tijare i tri lamne boce (M. Bulgakov. Pseče srce). Brda cmih. stvrdnutih trinja u središtu. - Sneg? Pepeo? .. .1 pokreti ljudi koji su se pojavili u tom spaljenom prostoru, pokreti su ljudi na zgarištu, balet izgubljenosti, prisečanja i jalovih pokušaja da nešto pronadu medu črnim krupnim pahuljama koje pršte pod nogama. Kad ništa ne nadu. sešče na kraj pozomice, pseče zavijanje preseči če kao nož mučnu tišinu i ljudi če, jedan po jedan, prihvatiti taj urlik. Tako je, potvrdujuči Volandovo rokopisi ne gore, posle šezdeset i nešto godina počela svoj pozorišni život BulgakovIjeva novela Pseče srce. Grupa ljudi koja je tu predstavu dovela na pozornicu Pozorišta mladog gledaoca u Moskvi, po osmišljenom izboru svih njenih članova redak je izuzetak u današnjem pozorištu. Prošavši kroz čitavo Bulgakovljevo delo, ovladavši njegovim složenim i promenljivim odnosom prema svetu i istoriji, reditelj G. Janovska, dramaturg A. Červinski, scenograf S. Barhin, kostimograf T. Barhina i kompozitor J. Jakulov postigli su smislenu i stilsku polifoniju predstave za 87. ...Ljudsko zavijanje prekinula je prostačka cika. Ljudi se razilaze, ne-

staju kao da ih je progutalo maglovito prostranstvo. Pada cmi sneg. Koriščenje takve snažno asocijativne fakture (kako da se čovek ne seti Maksudovljevog komada Črni sneg po Bulgakovljevom Pozorišnom romanu - pepela spaljenih Majstorovih rukopisa) odredilo je i specifičnu glumačku plastiku. Scenograf je lišio glumce čvrstog. uobičajenog oslonca i tako ih uveo u sistem fantazmagoričnih pokreta, nečujnih izlazaka na pozornicu, opojnu mekoču prolazaka, nepredvidivost kretnje. Prostor predstave projektovan je po zakonima bulgakovske fantazmagorike. Spijun u fraku i cilindru naglo se pojavljuje u kabinetu profesora Preobraženskog iza čiviluka i nestaje cirkuškim zahvatom iza neke zavese, a u našem sečanju ostavlja trag neke hofmanske senke. Predstavnici Lubjanke niču iz zlatnog zida. koji pred njihovo pojavljivanje svetluca onosvetskom svetlošču. Profesor Preobraženski voli opera. Muzički citati iz Aide su jezik kojim se obrača svojim najbližim. I taj čudesni nesporazum (tako je italijanski reditelj Strehler nazvao operske predstave) u profesorovoj kuči se, kao neki mio čudački obred, dešava svaki dan. Tako je temu Aide, koju je Bulgakov samo nagovestio. Janovska razvila do dezena koji odreduje tkaninu života u kuči ruskog intelektualca Preobraženskog. Taj život je skladam Kad čovek dospe pod uticaj njegovih prekrasnih ritmova, svetlosti i zarazę, onda i nehotice počne da u podsvesti sagledava Barhinovu simboliku. Kako se radnja razvija, dekor počinje da se zagreva i pod kupolom razrušenog i spaljenog hrama, u sukobu sa njegovom atmosferom, razumno pulsira skladan svet profesora Preobraženskog. Zlatan operski Egipat i brižljivo podražavanje u odeždi sveštenika nisu samo ironičan istorijski komentar več i deo tog sveta. Pažljivo odabranim nameštajem, arhitektonskim detaljima i medicinskim priborom Barhin je uspeo da stvori pravo čovekovo okružje koje odslikava odredeni sistem opštenja medu ljudima zaboravljene klase. U tom sistemu su važne medicina i muzika, a pozorište je u profesorovoj medicinskoj delatnosti proširilo stvaralački princip. U belőj svetlosti stajaše sveštenik kroz zube pevušeči o svetim obalama Nila... Vrhunski trenutak u prvom činu, prizor operacije, Janovska daje talentovano i osečajno. U tom prizoru ritmička krivulja predstave neočekivano pada, otkida se od tematske sredenosti i kotrljanja istorije. Pred nama iskrsava prostor priprema za operaciju, a grafička preciznost profesofovih pokreta i pokreta njegovih pomočnika izgleda kao pozajmljena iz obredne plastike

egipatskih sveštenika: bele siluete lekara sveštenika na crnom snegu, sa rukama u sterilnim rukavicama podignutim uvis i pas razapet na staklenom operacionom stolu. Instrumenti zveckaju u taktu. Magla prekriva obrise več nam znanih predmeta. Zrak svetlosti neočekivano se gasi. Magla ... ... I u toj magli - prividenje - komode se nadiraaju od oltarskog sjaja, ljudi drže u rukama sveče. Rediteljka neočekivano menja žanr, uvodi misterijske motive čovekovog postanja i u dekoru se u migu pojavljuje sloj hramovne arhitekture: precizno rediteljsko rešenje dešifruje prostorne scenografske kodove. Prvi korači novog čoveka na zemlji, po crnom snegu. Krstionica iza belog čaršava i na psa, koji je postao čovek, izliva se voda - ogromne otopljene pahulje cmog snega u pratnji nežno-tužnog zavijanja prisutnih. Tugaljivo predosečanje buduče nesreče oseča se u torn zavijanju i sve večoj magli sa odblescima zlata. Tišina je prekrila stan i zavukla se u sve uglove. Puzi suton, gadan, načuIjen, rečju 'mrak’. Sutonsko stanje opreza koje povreraeno üblažuje blesak zlatne arhitekture, preovladuje u dragom činu. Svet Preobraženskog nestaje u opojnom haosu plitkosti. Harmonijum koji je mimo stajao kraj desnog portala, pod prstima SarikaŠarikova počinje da zavija kafanskim, očajničkim tonom. Primenom instrumenta u drugom činu odreden je dopunski mizanscen i promenjeno videnje dekora iz prvog čina isticanjem motiva otrgnutosti junaka od mesta na koje su se navikli. Magija preciznih detalja stvara dodatni utisak manastirske delije, ostrvo profesora Preobraženskog. Zaduvano pljuckajuči črni sneg, učitelj razjareno, neljudski davi čedo svojih ruku i zajedno s njim uništava nešto skriveno u sebi. Statisti sa koferčičima i egipatskim maskama u rukama prelaze preko čitave pozomice osvrčuči se na svoj zlatni Egipat. U toj kuči više neče biti opera, več če izači umorni profesor umotan u čebe i sesti u čošak (utočište?) pored harmonijuma. Odatle če razgovarati sa gomilom koja traži nestalog Šarikova. Odatle če priči fotelji, napola zasutoj snegom, i pas če mu položiti glavu na kolena. Finalna nota: čovek i pas nestaju u krupnim pahuljama črnog snega. Ne treba vam zloba, ruski pisci, napisao je Bulgakov u Beleškama na manietnama. Pozorište je čulo Majstorov zavet i stvorilo mudra predstavu. Janovska i Barhin su izbegli iskušenje pozorišnog pamfleta, pogrešno shvačene istoričnosti i uhodanosti i pomogli nam da se približimo razumevanju Bulgakovljevog sveta. □

Dekorativno iskustvo SSSR, 1988. Marina Timofejeva.

Gnevni stih i gnevni uzdah Predstava se pojavila krajem burne sezone koju su potresale unutarpozorišne katastrofe i mnoge rasprave i gotovo se podudarila sa prvim objavIjivanjem Bulgakovljeve novele u našoj zemlji u aprilskom broju časopisa Znamja. Otvorile su se književne ustave. Poezija i proza dvadesetih i tridesetih godina, nasilno odgumute i još do nedavno nedostupne, kao neki zaboravljeni deo naše velike književne baštine, danas su zapljusnule stranice časopisa, ponovo se rodile na pozorišnim plakatima i tako za tili čas promenile garau uobičajenih umetničkih vrednosti i donele novo merilo za pojam sovjetska klasika, koji je usled mnogogodišnjih i ne baš uvek nekoristoljubivih napora bio ponižen i devalviran. Pražila se prilika za novo gledanje i potpunije sagledavanje naše istorije i revolucije, njihovog teškog, tragičkog kretanja, duboke patetike masovnih napora i odbojnih grimasa Svetine. 0 oktobarskim grimasama i oktobarskoj veličini pisao je Aleksandar Blok u neposlatom pismu Zinaidi Hipius uoči njihovog uzajamnog i konačnog raskida. Na ulici: svinjska rila,.. Sve je jošzagadenije nego prošle godine. Vide se tragovi svesnog i nesvesnog gaženja ... Nittfrneče nista da radi. Ranije su pod batinama milioni rodili za biljade. Eto odgonetke. Ali, zašlo bi se milionima radilo! 1 zašlo bi komunizam shvatali drugačije osim kao pljačku i коски? ... O šljamu, rodeni šljamu! To je iz Blokovih Dnevnika 1918 -1919. godine. Tokom dana i noči prodornog vetra, obeščovečenosti, zime 1 tame pesnik je uspeo da sačuva dostojanstvo i mir i ne spusti se na nivo zbirnog Fedota, onog istog koji je ostavio tragove kopita na listovima mladalačkih pisarna, tanušnom paketu papira - dragocenih koncepata. prvih pesničkih oprobavanja poslatih iz uništenog Šahmatova, skromnog imanja koje nije pripadalo zemljoposednicima, eksploalatorima nego naslednoj raskoj inteligenciji Beketoviraa - Blokovima. Na Bulgakovljevoj predstavi u mo-