Битеф

oseča rastojanje izmedu samog života i životolikosti. Kad pred gledaočevim očima junakinja Pel uglova zalupi. pošto se malo s tim gledaocem poigrala, četvrti zid (prosto navlači polietilensku zavesu). tadajetaj gledalac zadovoljan. Sta znači živo ? To. pre svega. znači proces, kretanje. Proces koji može biti istinit, živ. pravi, različit. Ne. mislim da se to ne može objasniti! Mada.., živo je ono što umire, Zašto danas postoji takvo zanimanje za male scene čak i kad su tamo loše predstave? Nama su danas bliska zbivanja na čitavoj planeti, a odnose odreduju sistemi. Milo nam je kad zajedno sa hiljadama uzvikujemo Gol! Gol! Naš je život na poslu, na ulici, u trolejbusu zajednički, Tada se. medutim. rada prirodna potreba čovekova da se odvoji, da oseti da postojiš kao Ti. Ti lično. Ti sa svojim likom, svojim iskustvom, svojim problemima. poslovima. Rada se želja da se pozorište. glumač, umetnost, predstava obračaju ne samo svima nama več malkice i svakom pojedincu ponaosob. Kad gledalac gleda predstavu sa hiljadu drugih gledalaca. on je niko. Kad je u dvorani malo mesta, on |c

izabranik. Pošto smo preživeli zajedno prvi čin na maloj sceni, svi se posle pauze bukvalno i lično poznajemo. znamo i onog simpatičnog tipa i ovu prijatnu ženu. Tako nastaje osečanje duboko intimnog kontakta sa pozorišnom umetnošču. Čak i glumač priča nešto o sebi i samo meni. On me. naime. vidi. I meni se čini da i ja njemu nešto pričam o sebi. Zbog toga režija na maloj sceni i učešče glumca u predstavi na maloj sceni zahtevaju drugačije postupke. metode nego na velikoj. Gledalac želi da opšti u četici oka. bez posrednika. Ta podsvesna potreba mora se imati na umu. Prepoved i ispovest odvijaju se u različitim okolnostima. Prostor u kome se gledalac nade kad dode na predstavu na maloj sceni, bezuslovan je. Junači izlaze ne iza kulisa, ne iza dekora. več iz susedne prostorije i otvaraju prava vrata. Cove k ne treba da se trudi i pravi se da nije tako. M. S.: U Pel uglova balerinu Ljalju igra poznata pozorišna i filmska glumica Nina Drobiševa. glumica o kojoj se obično govori da joj je životni put složen i daje najčešče na onim listama koje se sastavljaju zainat pozo-

rištima i rediteljima kojima nije stalo do talenata u ansamblu. A ona je jednostavno igrala mnogo manje nego što se očekivalo kad joj se zvezda uzdigla u filmu Čisto nebo i posle predstave Edit Piaf. Na zidu u njenoj sobi, pored fotografija i baletskih plakata. visi i plakat Čistog neba, a na kraju prvog čina Ljaljin muž stoji pored projektora i reda slajdove; Ljalja u baletskoj suknjiči, sa cvečem izlazi da se pokloni, lebdi u vazduhu prilikom svog čuvenog skoka... Drobiševa i Urbański dobijaju neku nagradu. slike promiču. promiču na zidu... Garderoba posle predstave, umoma žena. Ljalja? Nina? Glumica čiji je debi davno prošao; glumica koja je znala i za uspehe i za poraze. Glumica kojoj je važno da. ma šta se desilo, svake večeri izade na pozornicu. Za to svoje pravo ona se bori sa sobom, sa drugima, sa vremenom, godinama. prirodom. Nina? Ljalja? Ko nam se obrado sa prvim šaljivim replikama, ko zavija k'o poslednja žena u čošku. ružan. zgrbljen, mali? Ko se smeši tako da vas prisiljava na uzvratni osmeh. čija su to prava leda i gordo okretanje glave i tih, tragičarski, močan glas? Ü Vagončiču je mnogo lica, neuobi-

čajeno mnogo za uobičajeno kamernu predstavu na maloj sceni. Tu su branjenici, sudije, roditelji branjenika, slučajni svedoci tuča, novinar poslat da prati sudenje, njegova devojka koja se bavi socijalnom psihologijom maloletnika ... Videli smo na pozornicama mnogo sednica: poslovnih, sudskih. možda čak i previse. Na kraju takvih rasprava, a reč je, po pravilu, o predstavama-raspravama, znamo da če. ako ne na pozornici a ono u dvorani, pobediti jedno gledište; ono koje se u datom trenutku dramaturgu i pozorištu čini najnaprednijim i da če netačnost ostalih gledišta da se razotkrije tokom spora. Gledalac Vagončiča, ma kojoj socijalnoj grupi pripadao. nači če medu junacima ljude bliske sebi po duhu i načinu mišljenja. Tokom nekoliko minuta čak če im se učiniti da njihova stvar, ako ne baš pravda, najzad pobeduje. Ali onda nastane čas kad osetimo da tamo gde je toliko pravih može biti isto toliko krivih. Kao da vam neko predlaže da svoje misli prenesete na drugu ravan i odvojite se od uobičajenog traganja za odgovorom na pitanja: šta da se radi, koje kriv?