Битеф

hoanalitičkom, alhemijskom, odnosu izmedu umetnosti i tehnike ild.), vidimo bezumni gest Ikara kao simbola umetnika u koštacu sa svojom tehnikom i komunikacijskim demonima naše epohe. Taj umetnik uzdrmava stvarnost i potvrduje neukrotivost umetničkog stvaralaštva zahvaljujuči prodoru osečajnog, nesigurnog - i nepokornom telu. Ikar se kreče kroz ražne ravni i vremena u jednom svemiru u kóme se umetnost, tehnika, kultura, oblici, zvúci, tela i mašine kroz neprestane metamorfóze stapaju u slike i emocije bez nametnutog reda. Ikarov pad se artikuliše oko dveju osovina, Lavirinta i Pada. Lavirint Vřeme je dete koje se igra pomerajuči pešaka. Heraklit Lavirint, kao metafora inicijativnog iskustva, naše Ijudske sudbine, naše podsvesti, provere moči stvaranja, želje, naših idealnih gradova , iznosi na světlost dana napetost koja je po-

sledica mnoštva puteva i mnogostrukosti koja nam izaziva vrtoglavicu. Igra lavirinta poseduje izvesnu estetiku grča: glumce-igrače nose strujc vazduha kroz hodnike, zadržavaju njihovi ogranci, hvataju uzvrtele mašine, spirale, razuzdana koreografija uz muziku Michaela Nymana. kóji podseča da je obredna igra odvajkada vezan za lavirint, Sekvenca sa lavirintom prikazuje teško Ikarovo i Dedalovo bekstvo kóji su umakli svojoj tamnici na veštačkim krilima voskom pričvrščením za ramena. Ikar leti sve više, bliži se Suncu, ali vosak počinje da se topi... Pad Ljudl od ludih su naučnici i umetnici. Erazmo (Pohvala ludosti, 1509) Ikar je pao. Dogodilo se nemoguče. Desila se nesreča. Sve su se nesreče več dogodile i mi, sa neverovatnom zebnjom. očekujemo da se ponovo zbijú. Ikar se usudio da křene protiv zakona; presekao je film-stvarnost, nateraø nas da živimo u zaustavlje-

nom vremenu i otkrivamo neki alhemijski pejzaž u kóme Sunce upravlja vodom, zemljom, nebom, vatrom i Ijudima ístovremeno. Pomoéu novih tehnika, kao što je protéza nekog buduéeg tela (nisu li videp-kipovi Fabrizzija Plessija savršen primer?), otkrivamo značenje linija uzajamnog dodira i istovremenostŕ pravi prodor u materiju u smislu toka. energije, beskrajnih mreža gde se preobražena tela stapaju u novom prostranstvu-, Ikar je paradoks kóji on otelovljuje. bacajú nam savremeni izazov. S jedne strane, govore nam o otporu programiranoj svakodnevnlci I odbíjajú komunikacŕjsku utopiju prema kojoj su svi osvojeni element! društvenog biča, Ijudi i stvarí, upotrebljivi i uzajamno zamenjiví. S druge strane, svojim neprimerenim gestom Ikar pobuduje ogroman udisaj u ovom svetu informacija, kóji nam potresa uobrazilju. Ikar pomera estetiku prikazivanja do hiperteatralnosti i nesvestice da bi nam bolje pokazao iluziju ili, možda, i da bi je sačuvao u traumatičnom času kad gubi život i kad mu se mute oslonci i percepcije, i postavio pita-

nje Vremena i Materije: poslednja utopija, konačna strategija. Ikarov pad govori o krizi našeg pamčenja i našeg tela suočenog sa medijskim licem naše sudbine. □ Frédéric Flamand

Fabrizio Piessi Fabrizio Plessi je studirao na tradicionalnoj Umetničkoj akademiji u švom rodnom gradu Veneciji. gđe danas predaje slikarstvo. Istovremeno, Plessi več trideset godina priznaje da je opčinjen vodom: plavom, rečnom i promenljivom, glatkom i dubokom, mirnom, uzburkanom ili nepomičnom. Ta voda mu je poslala poprište mašle i stvaralaštva. On u njoj ne vidi nijedno živo biče, nikakvu supstanciju. Voda nije more.