Битеф

Ona je beskraj duha. Između šezdesetih i sedamdesetih Plessi je kroz svoje pojekte i video-trake istraživao razmnožavanje modela i eksponata rasporedenih u igri simulacija. Ishod je uvek strukturirana slika kao dokaz. Paradoksaino jeste, ali prepoznatljivo. Njegov susret sa videom nije bio slučajan. Da bi se upustio u oglede sa vodom, bio mu je potreban medij koji bi mogao da menja elektronsku sliku u beskonačnost, Očigledna je analogija izmedu ekrana-vode í ekrana-video: plavilo, svetlosni odraz, теки slika. Igre površine i dubine, simulacije, odsjaja kao perspektíve pridajú nje govom delu izuzetnu dinamičnost i oniričku dimenziju. Objedinjávanjem vode, tog drevnog, prvobitnog elementa, u hladnú i tehnološku televiziju Fabrizio Plessi uvodi svoje delo u velike prostore i tako se igra pozorišnošéu, atmosféram. zvukom... a dodavanjem drugih sirovih elemenata kao što su ugalj, vatra, drvo, zardalo gvožde, kamen dopire do švih čula, meša spoznaje, igra se paradoksima, vraca nas

intimi. Poslednjih godina Plessi je intenzivirao taj odnos izrnedu videa i okruženja i za krátko vřeme se nametnuo kao jedan od evropskih protagonista video-uredaja i tehnoioške skulptuře. □

Michael Nyman Plodan pijanista u dvanaestoj godini, student koga je odabrala nada sve elilistička Kraljevska mužička akademija, učeník primljen u Kraljevski koledž u Londonu, Michael Nyman je bio i autor kritika u The Observer i pisac teorijskog ogleda Eksperimenlalna muzika: Cage i dalje... Nyman komponuje za Michael Nyman Band i saraduje sa velikim brojem evropskih i ambričkih'umetnika. Carobnjak postmodernih zvučnih ba-

rokerija, istraživač formalnih arhitektura lišenih smisla, priredivač šarenih simulakra, Michael Nyman, kompozitor, prvenstveno čuva svoju individuálnost u sučeljenju sa svetom. Sedamdesctih godina, u želji da dokáže da je klasična tradicija spojiva sa eksperimentalnom senzibilnošéu na kóju su uticali i Satie, i Cageova baština i Velvet Underground , Nyman u Parizu, Barseloni ili Italiji danas okuplja Ijubitelje elizabetanskih koncerata i rokere, ne zaboravljajuéi pri tom ni Ijubitelje filma. Od ranih šezdesetih godina Nyman je saradivao sa rediteljem Peterom Greenawayom i napisao muziku za više njcgovih filmová. Komponovao je takode muziku za šest koreografija (Lucinda Childs, Houston Ballet, Kraljevski balet, Londonsko savremeno baletsko pozorište). Napisao je i operu Čovek koji je pobrkao svoju ženu sa šeširom. Njegovo najnovije ostvarcnje je muzika za izložbu Poriska transverzala za Veliki luk na La Défense u Parizu. ...Michael Nyman, čovek-orkestar. na granici izmedu neoklasicizma i elektronike posle flerta sa repetitivnom muzikom

i rokom, sa svojim muzičarima danas osvaja evropsku publiku. □

Frédéric Flamand Kad je 1969. godine sa bratom i několiko glumaca osnovao Drumsku pozorišnu laboratoriju, Frédéric Flamand je krenuo na dug put bogat gostovanjima i susretima, i do danas ga nije prekinuo. Godine 1973. u Briselu je osnovao Plan K. Njegov cilj je tačno određon: potrcbno je razraditi Hnije uzajamnih dodira kako bi se usposlavio dijalog izmcdu razliéitih disciplina kao što su pozorište, balet, muzika, likovne i audio-vizuelne umetnosti. Osnovni pravac Falamandovog dclovanja jesle nápor da izazove, razbije prikazanje uvodehjem novih tehnika koje ée i glumca i gledaoca odvesli u