Битеф

Pogledajmo, dakle, čime se Spor nadovezao na osnovne, noseče tokove onog vremena. Zamislimo Pariz onog vremena kao grad burnog intelektualnog i umetničkog života. Bilo je tu mnoštvo prilika za diskusije, polemike, sporové, konfrontacije nazora - bilo u privátním domovima obrazovanih dama bilo u stotinama pomodnih kafana i klubová. Diskutovalo se o svému mogučem. Od dnevnih političkih i mondenskih novosti, do serioznih filozofskih i naučnih pitanja. 1 Marivo se svrstavao u učesnike salonskog društvcnog života. Posečivao je jedan od najču■venijih salona kod markíze Lambert, gde su se pojavljivale ličnosti kao što su Fonteneile, Montesquieu i mnogi drugi. Možemo da zamislimo kako jc jednog dana došla na red i tema koji je od oba pola dozvolio sebi prvu ne-

stalnost, il i nevěrnost и ljubavi. Tema koja zaokuplja i naša dva junaka u Sporu, kneza i Hermiannu. Pitanja odnosa medu polovima u najrazličitijim aspektima übrajala su se ne samo medu populárne teme salonskih diskusija več i literarnih i dramskih žánrová. Uostalom, veéina Marivoovih komada bavi se emotivním vezama između žene i muškarca, štaviše na to se prvenstveno orijentišu i sami njegovi dramski likovi. Za to kořistě varke, pretvaranja, strategiju i prcrušavanja, dakle čitav niz pozorišnih triková. I polemična forma debata, takozvana disputacijá, spadala je u to vřeme u još aktuelnc náčine razmene mišljenja. Termin je latinskog porekla i u francuskom naživu komada - La Dispute, o čemu če još biti reči. Disputacije su bile svojevrsni turniri nazorá, u kojima bi se susrela dva protivníka.

uz odlučivanje maestra, i u prisustvu svedoka. Tému bi odredio sudija, a često su oštri, pa čak i borbeni, verbalni dvoboji ponekad trajali i nckoliko dana, Njihov domen bila su učena društva, akaderaije. (Påvis) Marivo, medutim, svoju Disputaciju ne razvija kao verbálni dvoboj. Posle krátke, početne diskusije kneza i Hermianne, pušta da progovore činjenice. A to je njegov sledeči, veoma aktuelan autorskí potez. Ne treba da uveravaju reči, reči, reči več egzaktni dokazí, pogled na ponašanje eksperimentalnih zamorčiča u laboratoriji. U tome Marivo veoma spremno održava korak sa prosvetiteljskim nastojanjima, kada se, našuprat tradicionalnoj veri, ističu principi razuma, spoznaje i iskustva. Eksoeriment, laboratorijske probe, ispiuvanja, postaju pomodne metode, Eksperiment, kóji organizuje knez, u

nastojanju da ispita genezu nevernosti, sigurno je i u kontekstu naučno orijentisanog stoleča unikatan. Pitanja Ijudskih i društvenih početaka bila su predmet razmatranja prirodnjaka i filozofa (J. J. Rousseau napisao je nešto ranije, na primer, Raspravu o poreklu i nejednakosti). Nije nam, medutim poznat slučaj da je bilo pokušaja da se laboratorijski oblikuju. Kod Marivoa je nauka pružila ruku umetničkoj fikciji. 11i je bila u pitanju fina ironija s njegove strane? Prenos egzaktih metoda na teren na kóme se nešto egzaktno teško dokazuje? Úpravo po tom interdisciplinárnom i ironičnom karakteru, njegov komad je moderan, uzbuduje današnjc pozorišne poslenike. To je svojevrsno igranje sci-fi. Iza nje se, medutim, kriju svc nove i nove motivacije i značenjske ravni. Kakve? Radije nek’o tome progovori scenska postavka. □