Битеф

bavno-psiholoških komedija su uzajamno upoznavanje vereniká, ispitivanje/iskušavanje osečanjá neopterečenih finansijskim interesima i društvenim predrasudama. Osečanja i njíhovi odnosi shvataju se s največom ozbiljnošču; zahtevaju se njihova čistota i istinitost. Te najosnovnije črte marivoovskih komedija nemajú baš ničega zajedničkog sa literaturom plemíčkog rokokoa, Ona je propagirala ijubavne užitke i erotsku nesputanost. podsmevala se bračnoj vernosti, zanimala se isključivo za galantne spletke, a ne za osečanja, Marivoove komedije su tako tumačile moraine norme trećeg staleža i najava su nastupa sentimentalističke struje XVIII veka, koji je, kao suprotnost amoralnosti iživljenog plemičkog društva, naglašavala čistotu osečanja. □ Jan О. Fischer

Marivoov testament Premijera poslcdnjeg Marivoovog komada Spor (La Dispute) bila je 1744. godine u Comédie Française, Prošao je katastrofalno. Nije doživeo ni jednu jedinú reprízu, Marivo je načinio grešku što ga je poverio Francuzima, a ne Italijanskoj komediji, u kojoj su igrali sve njegove prethodne komade, sa pristojnim reagovanjem gledališta. Stil prve pariske scene bio je poznat po deklamatorskoj glumi i

u to vřeme je počeo da se realistički polarizuje sa orijentacijom na istinitost motivacija i psihološku sondu, Italijani su, međutim, odavno boraveči u francuskoj metropoli, negovali soenskl stil, inspirisan commediom delľarte, bogat fizičkim/telesnim iskazom, lako je Marivo pisao komade naizmenlčno za oba pozorlšta, ipak se njegov Spor izrazito priklanjao tipu pozorišta koje je računalo sa složenom uskladenom (sa)igrom reči i neverbalnih elemenata, Spor je od tada ušao u Istoriju kao komad sporednog značaja, sve dok ga nije otkrio jedan od najistaknutijih savremenih francuskih reditelja, Patrice Chéreau. Qodine 1974. pripremio ga je sa ansamblom u Villeurbanne, a u obnovljenoj verziji 1976. godine predstavio ga je u okviru Teatra nacija u Beogradu. Spor je doži-

veo trijumf. Marivoov komad je izričiti primer ilustracije stvarnosti, kako dramski tekst zavisi od trenutnog uspeha kod gledalaca, od akceptovanja njegovo egzistencije ovde i sad. Spor jo u XVIII veku doživeo neuspeh. Nije pronašao gledaoca, Nalšlo je dugo vreme čekanja... Komad je, medutim, mnogim elementima bio učvrščen u reálnosti svog vremena, osetIjivo Je reagovao na njegove terne, a I načinom njihove interpretaeije ne samo da je držao korak sa progresivním kretanjima, več je išao i ispred razvoja, Današnjl znalci te istorljske meduzavisnosti otkrili su (ga) i u kontekstu autorovog stvaralaätva mu našli mesto koje mu pripada, (Upozoravamo prvenstveno na studiju P. Pavisa; Marivo proveren scenom, Pari z 1986).