Битеф

Sluškinje

Konstantin Rajkin Konstantin Rajkin se übraja medu najpopulamije pozorišne, estrádne i fílmske glumce u Sovjetskom Savezu. Vec na samom početku umetničke karijere pojavio se u glavnoj ulozi u predstaví M. Roščina Valentín i Valentína, u pozorištu Savremenik, 1971. godine. Njegov junák je delovao kao da je na pozornicu stigao pravo sa moskovskih ulica: omanji momak u jeftiním farmerkama, nespretnih ruku tek izraslog dečaka i ogromnih očiju punih vere u svet oko sebe, I úpravo se ta vera, to povere-

nje u sve ono iščitano u školskim knjigama i zapaméeno iz pouka i obečanja odraslih, pretvorila u prah i pepeo vec pri prvom susretu sa zbiIjom. Dečak kóji je trenutak ranije sav zračio Ijubavlju i nežnošču, na kraju predstave izgledao je ne kao neko ko izrasta u čoveka, vec kao neko ko je prerano ostario. Rajkinovog Valentina zahvatio je život, grub i ravnodušan prema njegovoj volji, i povukao ga nekud daleko od svega onoga u šta je donedavno slepo verovao i beskrajno voieo... Predstava nije slučajno izazvala veliki odjek u javnosti: kroz Ijubavnu priču nazirala se neka sasvim drugačija priča. Dolazilo je vreme sveopšteg otrežnjenja posle euforije kasnih pedesetih í ranih šezdesetih godina, nestajala je nada u korenitu demokratizaciju društva. čilele su iluzije. Sazrevalo se, sazrevalo se loše, sazrevalo se u razočaranju i to se odnosilo ne samo na junaka komada vec i na one kóji su sedeli u dvořani. Predstavu i njenog junaka prožimale su nervne struje vremena. Rajkinovo ostvarenje nije moglo da prode nezapaženo i on se dan posle premijere probudio kao slavna ličnost. <Le - , - i2í Posle toga, Rajkin je u Savrerneniku za 10 godina odigrao 38 uloga. PojavIjivao se i u epizodnim i glavnim ulogama i uvek zapanjivao gledaoce svojim beskonačnim stvaralačkim mogučnostima. Od svojih prvih koraka u umetnosti vladao je i komedijom i dramom, i tragedijom i groteskom. Istovremeno se srečno odvíjala i nje-

gova filmska karijera, donoseçi mu populárnost i u najudaljenijim delovima zemlje i inostranstvu. Tome je dosta doprinela i televizija. Svaki novi susret sa Konštantínom Rajkinom gledaocima je donosio nešlo neočekivano- Pored toga što je majstorski vladao školám prikazivanja. on je umeo i da se ispovednički rastvori u liku, dopre do dubina psihe i revnosno teži da stigne do samog kraja u anatomiji duše kao što je to bilo u Hamletu i Zapisima iz podzemIja po Dostojevskom. Rajkin savršeno vlada svojim psihofizičkim sistemom. te retko pribegava pozorišnoj šminkí i majstorski se pred očima gledalaca preobražava u potpuno raziicite ličnosti. Úpravo to svojstvo Rajkin obilno koristi na estradi. gde na gledaoce bukvalno sručuje kaskade glumačkih krokjja. skica, uspomena. viceva i stifiiôva... Estrada je iznela na svetlo dana još jedan njegov dar: Rajkin se pokazao i kao igrač-amater. S obzirom na to da u toj oblasti nije profesionalac i da nije završio posebne škole, glumac je u pokretu video pre svega sredstvo za samoizražavanje. koje môže da odrazí njegov odnos prema datoj mužici i datom ritmu i da přenese njegov lieni doživljaj. Teško da bi iko mogao da ponovi njegove igre. S jedne strane, u njitna nemá ničeg mnogo komplikovanog, ali s druge strane da bi tačka odjeknula, potrebná je baš ona posebna, Rajkinova. plastična intonacija. I tako je príroda stvorila jedinstve-

teatr satirikmi inoskva, sssr s jean genet: slušklnje (služanki - les bonnes) prevod: elena nanmova režija: román viktjuk scenski pakret: valenlin gneušev scenografija i koslimi: alla koženková ■ koreografija: allasigalova muzika: asaffaradžev učitelj akrobatike: andrej lev maska: lev novikov učestvuju: konslántin rajkin (solanž), aleksandar korženkov (kler), sergej vinogradov (madam), sérgej zarubin (mesje) premijera: 17. septembar 1988. predstava traje dva sala bez pauze.