Битеф

Kr oz šumu i polja Najčuveniji koreograf Nemačke sminila je film: Caričina tužbalica Pine Bausch prikazuje se u „Forumu“ Jedna žena pokušava da kroz šumu vuče neobičnu mašinu koja uskovitlava lišče. Tako počinje Caričina tužbalica, prvi film Pine Bausch, koja je stekla svetsku slavu kao upravnik Vupertalskog plesnog pozorišta. Devojčica trči kroz šumu i očajnički zove svoju majku. Stari ljudi u debelim zimskim kaputima vode decu u šumu. Jedan dečak je užetom povučen ka visokoj grani i koprcajuči se visi u vazduhu. Od početka nešto preteče lebdi u vazduhu. Kao da su na pogrešnom mestu, kao da su izloženi tudini - tako deluju lica u ovom filmu. Jedna žena, odevena kao zečica, spotičuči se trči poslednjem snagom preko njive. Pina Bausch nas dugo primorava da posmatramo, čuje se sicilijanski posmrtni marš. Ona je svoj film označila kao veliko jadanje, kao veliku bedu. Stalno se vide žene koje jure, čija deca na ledenoj hladnoči, na kiši i snežnoj vejavici ističu svoju nezaštičenost. Zelja za ljubavlju i tuga zbog večitog neuspeha, beda samoče - to su teme koje su oduvek zanimale Pinu Bausch - zbog kojih stalno traga za novim slikama koje i pronalazi. „Ne čudi me kada neko umire pre vremena za ljubav / mene samo čudi kada neko voli i ostaje u životu“ - ovi redovi iz jedne od „101 pesme iz ružičnjaka“ mogle bi da se shvate kao jedna vrsta lajt-raotiva ovog filma, jer je reč o upravo takvim pokušajima da se preživi. Mechthild Grossmann, pomato mucajuči, recituje ove Štihove. Njeno očajanje nije lišeno komike. Ovaj film za nekoliko najlepših scena može zahvaliti ovoj sjajnoj glumici - i to ne samo komičnih. Neobično je dirIjivo kad u crnoj večernjoj haljini sa bocom rakije u ruci, tetura kroz stado ovaca, a zatim, malo kasnije, nepomično leži na zemji dok je ovce oprezno njuškaju. Medutim, osim žalosti ili očajanja koje prelazi u tragikoraiku, u filmu ima i malih trenutaka sreče. Jedan čovek, prekriven blatom, igra u jednoj cvečari uz zvuke ritma salse, jed-

na igračica u providnoj haljini izgleda kao da se sa krilima beskrajno vrti u krug. Na trenutak izgleda da je tu prisutna sreča jednog tela kője je oslobodeno svih stega. Skoro nežno, Pina Bausch u sliku uvodi polunaga tela - pre svega ženska, Tom plesu ona zatim, kao kontrast, uvodi igru paro va, društveni ples koji igrači ponevo izvode sa svakojakim iščašenim pokretima tela. Pada u oči da se ličnosti u filmu skoro stalno pojavljuju same ili udvoje, a nikada u društvu. Filmu nedostaju agresivni grupni rituali, koji se bar u plesnim pozorišnim komadima nadovezuju na pojedinačnu igru. Pina Bausch, medutim, uspeva i spoljnim izgledom pojedinih ličnosti da prikaže pritešnjenost društvenim normama. S obzirom na to da se film odigrava pretežno u eksterijeru - i to više u šumi i na polju nego u gradu priroda je mnogo više isturena u prednji plan. Takode je i prostor na pozomici Pine Bausch često oblikovan kao prostor u prirodi, prekriven tresetom, vodom, travnjacima ili uvelim liščem. Ali, pustiti igrače da napolju igraju svoju igru, i to cesto da je igraju tako kao da se nalaze na pozornici, izaziva potpuno drugačije dejstvo. I tako je Caričina tužbalica možda i tugovanka zbog prirode, jedne prirode sa numerisanim drvečem, prirode od koje smo se potpuno otudili. Plesni teatar Pine Bausch je teatar fragmenata, jedna vrsta kalejdoskopa, čirae se na izvestan način ponudila mogučnost da se napravi film. Medutim, Pina Bausch je bila veoma oprezna sa mogučnostima novog medija. Dominiraju dugačke sekvence, kamera je cesto statična, akcije se cesto prikazuju u celosti. Upravo taj precizni, ali ipak oprezni pogled, to strpljivo posmatranje karakteristika je i njenih pozorišnih komada. □ Sandra Luzina

Caričina tužbalica 10:38:42 Ja sam dečko lep Vazdan uplakan Molim ti se, Hriste Spase, ne daj da me smrt odnese [Ova Pazolinijeva pesma zove se Li

letanis dal biel fi. Naslov zbirke pesama je La meglio giovento.] Originalni tekst: Pier Paolo Pasolini (furlanski) 10:46:08-10:46:27 Sad je dosta, zar ne? Več sam mokar k’o miš. Gde da se denemo sad? I gde da gledamo još? 10:50:12 Najpre su, naravno, iskopali kraljevske odaje... oprosti... 10:50:59 ... to su gradili milioni i milioni ljudi... 10:51:17 ... kamen po kamen, po kamen... 10:51:43 ... a pre toga su napravili Sfingu... 10:51:56 ... sa glavom okrenutom tačno na sever, ili na jug, ne sečam se više.,. 10:59:10 Sestrice, žedan sam. Da znam neki bunarčič, Mislim da bih otišao i napio se. Čini mi se da čujem kako žubori voda. [Bratič i sestrica, bajka brace Grimm] 10:59:33 - 10:59:43 Sta radi moje dete? Sta radi moje lane? Samo sad ču još doči I više nikad ne. [Bratič i sestrica] 10:59:58 - 11:00:13 Ne čudi me Kad neko mre Ispred šatora one koju ljubi. Čudi me samo Ko je zaljubljen A za život se čvrsto drži. [Citat iz jedne pesme Šeika Saadija. Naslov nemačkog prevoda zbirke: 101 Gedichte aus dem Rosengarten.] 11:00:25 - 11:00:48 Rekoh: moj život Ti si. Ona mi reče: brzo učiniču mu kraj. Rekoh: Meseče, utehu mi donesi. Ona mi reče: ako mu ugledaš sjaj. |Pesma persijskog pesnika Haifisa] 11:01:10-11:01:17 Hajde da začnemo Sve vrste živih biča, Zatraži on od nje. A ona ga ne odbi. [Citat Shive.] 11:09:09 - 11:09:21 Übijte me milovanjem i pesmom Poljupcima mi život iščupajte iz grudi. [Heinrich Heine, Pesmarica] 11:34:57- 11:35:24 Rekoh: moj život Ti si. Ona mi reče: brzo učiniču mu kraj. Rekoh: Meseče, utehu mi donesi. Ona mi reče; ako mu ugledaš sjaj.

11:35:34- 11:36:05 Kralj je hteo da da meni Svoj veliki Pariz grad Al da život svoj rodeni, Najdraže, ostavim sad. Neču, rekoh kralju tad, Zadrži svoj Pariz grad. [Molière, Mizantrop 1. čin, 2. scena.] 11:36:17 - 11:36:36 Ne čudi me Kad neko mre Ispred šatora one koju ljubi Čudi me samo ko je zaljubljen A za život se čvrsto drži, 11:36:52- 11:37:01 Hajde da začnemo Sve vrste živih biča, Zatraži on od nje. A ona ga ne odbi. 11:37:24 - 11:37:40 Sestrice, žedan sam Da znam neki bunarčič Mislim da bih otišao i napio se. Čini mi se da čujem kako žubori voda. 11:37:44- 11:37:57 Šta radi moje dete? Šta radi moje lane? Samo sad ču još doči 1 više nikad ne, □

The plaint of the empress The plaint of the empress - a film by Pina Bausch. A film of seasons. Dead leaves of Autumn. Snows of Winter. Grass of Spring. Changing skies. Clouds. Sun. A film of dark woods, and numbered trees. A film of running waters and strange fruits. A film of Nature, People, Earth, Light, Colours. The Fear of The End. The plaint of the empress - a film with the Ensemble of the Tanztheater Wuppered and guests, A film with old men and children. With a musician, playing bass and on old woman, dancing alone. With a South American boy, learning by heart - “Sing me that and caress me to that / kiss my life away”. With actresses, with dancers, from France, Scotland, Ireland, and Japan. From Switzerland, Belgium, Morocco, Costa Rica, Netherlands, Chekoslovakia, Italy, West Germany and United States. The plaint of the empress - a film about people and their songs. About Bergisches Land people. About peo-