Битеф

upotrebljavajud te i druge odgovarajuče reči kője se njegovoj mudrosti udne pogodnim. I pre svoga odlaska treba da nastoji da dobije sva ona dobra što uzmogne i za slobode i sloboštine brodova i podanika naših da bezbedno i bez prepreke mogu id u njegove krajeve i mesta, ukrcavati i trgovati kao što su mogli u vreme njegovog oca i bolje, ako bolje može postid. I pošto je to udnio, uzevši poštovani oproštaj, da se vrati u Carigrad obavešten o svemu i da nama piše što god je učinio i saznao radi naše informacije. I u ovom slučaju, ako ide ovom sinu Muratovom, može sam vicebajul preko plate što dobija za vicebajulstvo, trošiti po dukat dnevno od dana kad je pošao iz Carigrada do povratka. I ako taj Muratov sin pomene slučaj Petra Zena, koji je išao sa svojom galijom i našim znacima na galije Murata, treba da kaže i odgovori, da on nije pod našdm vlašću, već je pod drugom jurisdikcijom, a ako je išao sa našim insignijama, išao je protiv naše želje jer o tome nikad ništa nismo znali, izvinjavajud se ovim i drugim redma kako mu se učini pogodno. Republiku Veneciju su trgovački odnosima Osmanlija i suseda interesi i briga za kolonije na reagujući u skladu sa svojim Levantu, raspoređene duž plovnog interesima. Na vest o Muratovoj puta za Carigrad i Cmo more, smrti u mletačkom Senatu odlučeno veoma rano nagonili da stupi u veze je da još nepoznatog Muratovog sa turskim emirima, gospodarima naslednika poseti vicebajul, starešina teritorija i gradova u Maloj Aziji. Venecijanaca u Carigradu. Odlomak Mlečići su održavali redovne zapisnika prema izdanju N. lorga, diplomatske odnose isa vladarima »Venetia in Marea Neagra«, Analele Osmanlija, naročito od vremena Ácademiei Romíné, sec. istor. 36 kada su ovi zagospodarili delovima (1914) 1101, preveo S. Ćirković. U evropskog kopna. Zahvaljujuči izdanju. S. Ljubića, »Listine o obaveštenjima dobijenim od lokalnih odnošajih između Južnoga organa gradova pod njenom vlašću i Slavenstva i Mletačke Republike IV,« redovnom kretanju brodova i 269-270, stopljenesu omaškom trgovaca, Venecija je bolje od drugih odluke o poslanstvu vizantijskom caru evropskih država pratila događaje u i Muratovom nasledniku. 5 Plemenitim i poštovanim muževima gospodi: načelniku, sudijama, veću grada Trogira, predragim prijateljima, gospodin Stefan Tvrtko, milošću božjom Raske, Bosne i primorja itd. kralj. Predragi prijatelji, smatrali smo da treba da vam poverimo ono što je nedavno, ovih dana, kralj kraljeva i gospodar svega, čuvar naš, koji uvek svoje pomaže, spasava, štiti i brani, pokazao nama, svorne narodu, a što je dostojno price i hvale, što treba zapamtiti i čestvovati i što treba svi da poštuju, a narodto vi, njegovi poštovaoci, na njegovu hvalu i slavu i cast, da biste bili udeonici u radosti kao što ste, pomognuti ovim, bili udeonici u njegovoj milosti. Onaj nadmeni sin Sotonin i služitelj, neprijatelj Hristovog imena i celog Ijudskog roda, a ponajviše hrišćanskog naroda i prave vere, neverni, naime, Amurat, koji je sebi već potdnio mnoge narode, i svakodnevno poput guje ili zmije uzdignute šije iz usta i nosa naprezao se da koliko može izbaci otrova, gojio se i nameravao da uznemirava, napada, tlači i uništava sve hrišćane i poštovaoce rečene vere, veé je dospeo da naše zemlje stvarno uznemirava, smatrajud i naumivši da posle napadne i vaše; došao je sa dva sina i sa

sledbenicima turskim. Ali, zametnuvši sa njim bitku dana 20. juna što je protekao, pošto nam je božanska desnica pomogla i bila nam naklonjena, zadobivši s trijumfom bojno polje porazili smo, pobedili i na zemlju bacili, pobili, da ih je malo živih preostalo. Bogu hvala, uz pogibiju naših, ali ne mnogih. Što ovim pismom vama, kao nama blagonaklonim i prijateljima, na osnovu prijateljskog poverenja, po našem čoveku, posebnom glasniku, naime donosiocu pisma, javljamo na veselje i radost i nudimo se da sa voljom i radošću učinimo sve što bi vama bilo milo. Dato u našem dvoru Sutjesci prvog dana meseca avgusta godine MCCCLXXXIX. U srednjem veku vladari su TVrtkom i posredovao je u obaveštavali svoj dvor, porodicu, all pregovorima o predaji i i saveznike i prijatelje o svojim potčinjavanju dalmatinskih opština ratnim uspesima. Up. S. Stanojevié, vlasti bosanskog kralja, O učešću »Izveštaji sa bojišta - Jedan izvor Tvrtkove vojske u bid na Kosovu naših biografa u srednjem veku« —, govore i drug! izvori, a njegovo Starinar, Treca serija 8-9 (1933- državno-pravno shvatanje, po kome -1934) 3-7. Veoma mall broj takvih je on bio bitku sa Muratom, dolazi pisama je ostao sačuvan. Jedno od naročito do izraza u odgovoni njih došlo je do nas u prepisu firentinske opštine na slično poznatog istoričara Ivana Lučića nesacuvano pismo sa vestima o (Johannes Ludus). U njemu je kralj pobedi. Prema nezadovoljavajuéem Stefan Tvrtko (1377—1391, ban izdanju G. Fejer, »Codex Bosne od 1354) obaveštavao gradske diploraaticus regni Hunngariae vlasti Trogira o svojoj pobedi nad ecclesiasticus ac civiliis« X/ 1, Budae sultanom Muratom. Od svih 1834, 566-567, prevod je priredio S. dalmatinskih gradova Trogir je bio Ćirković. 1389. u najboljim odnosima sa 6 Još se dobro sećam, reče stari hodočasnik da je u moje vreme Umur-beg od Smirne (»Morbesand Alesmirre«) hrabri vladar Turaka, bored se razorio najvedm delom hiljadu i pet stotina ostrva Arhipelaga, sva hrišćanska zbog grehova. A Murat (»Lamorath«), moćniji od rečenog Umur-bega, potdnio je posle toga ratom i bitkom carstvo Trapezunta, carstvo Carigrada, carstvo Bugarske i kraljevstvo Raške. I da bi se zauzdao mač rečenog Amurata protiv hrišćana od strane božanske dobrote, ön je öve iste godine od strane hrišćana potpuno potučen u krajevima Albanije. I on i njegov sin poginuli su u bici i najhrabiji od njegove vojske. Završavajući svoj obimni rukopis »Dva savremenika o boju na »San starog hodočasnika«, neku Kosovu«, Glas 182 (1940) 135. Sada vrstu panorame evropske politike j e Mezijerovo delo u celini druge polovine XIV véka, francuski objavljeno: Philippe de Mezieres vitéz Filip Mezijer je u Parizu, pre 1. Chancellor of Cyprus »Le Songe du oktobra 1389, zabeležio vest o vieil Pelerin«, ed. G. W. Coopland, Muratovoj pogibiji. Odlomak je iz Ц, Cambridge 1969, 501 (odlomak o tada još neobjavljenog mkopisa Kosovu). Prevod S. Ćirkovića. saopštio i komentarisao M. Dinić, 7 Kralj u Bosne Presvetli i Najhrišćanskiji Vladaru! Primili smo glas o preslavnoj pobedi koju je Vašoj Svetlosti podarila dobrostivost Boga Svemogućega i Vedtoga, što se s