Битеф

visina osvrće na stado svoje, pobedi kojom se naslađuju red pisma Vašega, te se i mi, srećni u duši a zajedno s vrhovnom vlašću Veličanstva vašega, ovoj neizmerno radujemo. Naime, premda smo, u svojoj odanosti Varna, već odavna bili doznali, putem glasova i mnogih dopisa, da je Vašoj Uzvišenosti sa neba dato ovo pobedničko slavlje, pa nam je bilo i dobro znano kako su, XV-og dana meseca juna što je tu poslednji minuo, u silnom krvoproliéu, pali oholi neoprez i neoprezna oholost Amurata poklonika Muhamedova - koji je, dokopavši se nasilno vlasti nad carstvom Frižana, odnosno Turaka, namislio da zbriše s lica zemnoga svet hrišćanski i pomen imena Spasitelja našega (a da je mogao, i ovo da ukloni iz knjige živih), i koji je, navalivši ludo na mede carstva našega, poginuo na mestu što se zove Poljem Kosova, i to s neizbrojnim mnoštvom naroda svoga i dvojicom sinova, - ali opet, i pri svem torn, došlo nam je kao znak najvećeg uvaženja i bilo nam je nadasve drago što je ovo javljeno našoj poniznoj malenkosti još i pismom kraljevskim. Jer šta bi se i moglo dojaviti lepše i slavnije nama, pravim poštovaocima Hrista nego vest o onome boju što mu glas treba da traje kroz sva vremena gde su izginule tolike hiljade Trojanaca i nevernika, a zajedno s groznim njihovim vladaocem? Blaženo polje onolikoga pokolja što će, kroz mnoga stoleća, čuvati kosti pobijenih kao spomen pobedi. Blaženo kraljevstvo bosansko kome je pripalo da tako slavan boj bije i tako veliku pobedu zadobije, po milosti Hristovoj. Blažen i dan onaj i spomen časan i glasovit na blaženoga Vida Presvetoga, mučenika, u koji je bilo dato da nadvladan bude onaj najsuroviji dušmanin. Blažena, trokratno i četvorokratno blažena i ona dvanaestorica plemića, četa ona što se probila kroz odrede konjanika neprijateljskih, i mačevima je put presekla u kolu kamila

lancima združenih, i u najkrepčem je naletu doprla do šatora Amuratovog. Blažen nadasve i onaj junak koji je usmrtio vojvodu tolike vojske mačern neustrašivo zarivenim pod grlo i li slabine. Blaženi i svi oni ostali koji su, u mučeništvu slavodobitnom, život svoj s krvlju svojom istočili nad groznim onim truplom, klane žrtve zaklanom sultanu! No blaženo jeste ponajviše od sviju Veličanstvo Vaše, koje je tako slavna pobeda neizbrisivo osveštala u pamćenju ljudi i korne pripređena stoji i ona istinita slava bez konca, ako - u to moramo verovati pobožno - Bog Svemogud pripravlja kraljevstvo svoje za prave borce Hristove i mučenike. Neka je, dakle, hvala i slava bez kraja Bogu, tvorcu i začetniku sviju stvari, dji ste Vi boj tako šrećno izvojevali! I neka je Vašem Veličanstvu zahvalnost takva i tolika kakva i kolika može u reč da se stavi i u duhu zamisli! Jer Veličanstvo Vaše udostojilo je našu poniznu malenkost ne samo glasa o toj i tolikoj sred, a ovo krajnje dobrostivo i prijateljski, nego nas je udnilo učesnidma i sudeonicima u njoj. Bog neka stoga podari sreću Vašem Veličanstvu, a mi Vám najpokornije preporucujemo i sebe i grad svoj, na uzdizanje Kraljevske vlasti Vase, a na potporu i ugled svekolikog hrišćanskog sveta. Pisano u Firenci, dana XX u mesecu oktobru, ind XIII, MCCCLXXXIX. U vreme kosovske bitke Firenca je Napuljskog, kojima je na čelu bio bila u živim savezničkim odnosima kralj Stefan Tvrtko I. Ovde sa južnoitalijanskim Anžujcima, a saopšteno pismo predstavlja odgovor njihovim posredstvom pratila je s na izgubljeno Tvrtkovo pismo, čiji interesem đogađaje u Ugarskoj i na sadržaj je približno odgovarao pismu Balkanu. Nasuprot Veneciji, koja je Trogiranima od 1, avgusta 1389. pomagala naslednicu Ludovika I Firentinski odgovor je veoma kraljicu Mariju i njenog muža značajan i po tome što svedoči o Žigmunda Luksemburškog, Firenca drugim vestima i odjecima i o tome je podržavala pristalice Ladislava da su prijatelji i saveznici prihvatali

BOJ NA KOSOVU