Битеф

Toycart

Dugački koraci u budućnost Australijski Stalker Stilt Theater je u unutrašnjem dvorištu jedne razvaline, koja se još uvek ponosno naziva Zamak Oberštajn, izveo estetiku raspada. Prvog dana festivala uličnog teatra na štulama su nadvisivali ostale izvođače, ali džina ne mora uvek da znači i veličinu. Tupim udarima dobosa najavljuje se jedna bizarna procesija. Spodobe na štulama, koje izgledaju kao da su siśla sa Dalijevib slika, vuku na debelim palamarima u unutrašnje dvorište razvaline kavez sastavljen od muzičkih instrumenata. Morbidna raskoš ovog velicanstvenog para mogia bi da potiče iz arsenala filmske trilogije »Ludi Maks«. Kostimi spodoba se mogu smestiti u »nigde« između baroka i panka. Udarački instrumenti i saksofon se siuže iz arhiva istorije muzike - sa sklonošću za pank ili džez ili... Stalkeri, koji jure gigantskim koracima kroz razvalinu, nekuda žure. Nikada se ne mogu zadržati na jednom motivu, nikada ne mogu da odahnu, a to ne dozvoljavaju ni svojoj publici. Oni igraju kao da ne postoji sutra - a takva je i atmosfera koju ovaj komád širi. Stule produžavaju pokrete ruku i nogu, od njih pokreti postaju intenzivniji. Akrobatika i tempo, kojim se ova grupa pokreće oduzima dab, kao i akterima na kojima se jasno uočava borba za vazduh. Ovaj scenario u vreme kraja postojećeg sveta ni u jednom trenutku ne zapada u melanholiju. Naprotiv. Ekscentrične dekadentne igrę prosto se nadimaju od snage. Stalkeri znaju gde su nervi gledalaca najtanji. Njihovi motivi su strah i erotika. Kad je reč o vizuelnoj strani, Stalkeri su profesionalci.

Stalker Stilt Theatre Australija Toycart Reditelj: Nigel Kallaway Muzika i rekvizita: Matthew Fargher Koreografija: Ros Crisp Kostimi: Nikki Raffin Fotografije: Rennie Ellis Učestvuju: David Clarkson, Emily Me Cormick, Rachel Swain, Phillipina Huberdina Lazara (igraqi na štulama) Muzičari: Brett Nancarrow (saksofon), Therese Cashew i Michael Daly (udaraljke)