Битеф

Saburo Teshigawara Company •Tokio Japan

OVDE DO OVDE

(Here to Here) Koreografija, scenografija, dizajn svetla i kostimi: Saburo Teshigawara Igrači: Saburo Teshigawara, Kei Miyata, Choko Satoru Asistent: Koichi lenaga Zvuk: Willi Bopp Tehnička koordinacija: Friedrich Firmbach Produkcija: Karas, Tokio / TAT, Frankfurt na Majni Premijera je odtžana 19. januara 1995. godine u TAT-u, Frankfurt na Majni. ■

SIZIF BI DA LETI L ogromnem, pravougaonom praznom pozorišnom prostoru koji zauzima skoro čitav TAT (Teatar na tornju) - gledaoci stešnjeno čuče na pozornici čovek u crnom, u ogrtačus resama je nepomičan. Izgubljen je u kutiji. Posle izvesnog vremena se pokrene, jedva primetno puzi napred, širi ruke u stranu kao krila, ali ne poleti. Ljudi, nažalost, nisu ptice, ne raogu da lete bez pomagala, iako plesači oduvek o torne sanjaju. Na svetskoj premijeri Ovde do ovde čarobnjaka plesa Sabura Teshigaware u TAT-u, nije se ispunila ni jedna želja. Zakoni prirode su jači. Teshigawara je ponovo majstor za sve: solista, koreograf, scenograf, kostumograf i precizni dizajner svetla. Njegov plesni komad u kome se vreme stavlja pod lupu, fascinira snagom telesne koncentracije. Performans se odvija u izvanrednoj magičnoj himeri baleta i mobilnih skulptura, ljudskih stvari u prostoru. Elektronski proizvedeni tonovi, u koje su kasnije utkani i prirodni zvuci, bolno prodiru u uho poput vampira ili metalne buke. S vremena na vreme muzika nagoveštava imaginacije melodija, ona potice od asistenta Kei Miyate, čiji obrisi kao igra senki isijavaju kroz zidove od gaze. Prelepo!

Kad se čini da njegova usta urlaju u stilu »feldvebela« (kaplara), plesač Teshigawara se uplašeno povlači. Njegovi pokreti postaju življi: mešavina otuđenih klasičnih poza, modernog i robot-plesa. On za sebe osvaja prostor kao šahovsku tablu, trči uzduž i popreko, zatira dijagonalno ili, najzad, poskakujuči kao skakač. San o letenju se ne ostvaruje. Prilikom pokušaja uzleta, preteči se spusta tavanica i pritiska plesača, podsečajuči na zemljotres i urušavanje zidova: vizionarska metafora o ljudskim granicama. Teshigawara na to ukazuje potresno vidljivo i u drugim scenama. On donkihotovski sanjari o svojoj japanskoj Dulčineji. Najpre če je ugledati kroz gazu. Ruke se dodiruju plačljivo, čežnjivo odvojene zidom. Kasnije se koleginica (Sayoko Yamaguchi) na tajanstveni način nade na sceni. Njen »bubikopf« i dugi črni kostim deluju kao s početka veka. Zena se neprestano menja kao larva insekta, uzdržanog erosa ona pokušava da zavede partnera. On, medutim, ne reaguje. Njegova uverljiva pantomima izražava strah: nadrealistički san bi mogao da se završi orfejevskom katastrofom. Covek stidljivo odvrača pogled. Čarolija svetla koja se menja, bizarni efekti izmedu svetlog, tamnog i razvodnjeno plavog sjaja prizivaju raspoloženje propasti i scenama pozajmljuju uzbudljivu dinaraiku. Sizif sa Dalekog istoka se odupire smrti. Njegova borba, njegova žilava energija izražavaju hrabrost bez patosa. Uzbudljivo delo Ovde do ovde, posle jednog časa trajanja, naglo se završava. Šaman Saburo Techigawara je sve vreme očaravao publiku. ■ Frankfurter Rundschau, 21. januar 1995. Roland Langer

SISYPHOS WILL FLIEGEN Im riesigen, quaderförmigen, leeren Bühnenraum, der fas das gesamte TAT einnimmt die Zuschauer hocken dicht gedrängt auf der eigentlichen Bühne - verharrt ein schwarz gekleideter Mann mit ausgefranster Leibbinde. Er verliert sich im Kasten. Allmählich startet er Bewegungen, schlurft kaum merklich nach vorn, breitet die