Битеф

Volksbühne Berlin Savezna Republka Nemačka Lauffs / Jacoby / Müller:

PANSION ŠELER: BITKA

(Pension Schöllen Die Schlacht) Režija: Frank Castorf Dekor i kostimi; Bert Neumann Učestvuju: Henry Hübchen (Philipp Klapproth, stric), Walfried Schmitt (Ulrike Prosser, udovica, njihova sestra), Kathrin Angerer (Ida, njihova kćerka), Olivia Grigolli (Franziska, njihova kćerka), Torsten Ranft (Alfred Klapproth, stričev nečak), Jürg Kienberger (Ernst Kissling, muzičar, Alfredov prijatelj), Herbert Fritsch (Fritz Bernhardy, svetski putnik), Sophie Rois (Josephine Krüger, književnica), Winfried Wagner (Schüller, bivši direktor orkestra), Heide Kipp (Amalie Pfeiffer, njegova svastika), Astrid Meyerfeldt (Friedericke, njena kćerka), Henrik Arnst (Eugen Rümpel, štičenk direktora orkestra, keiner) i Kurt Neumann (Major u penziji). Predstava traje dva i po sata bez pauze. Premijera: 21. april 1994. Gostovanje Volksbühne iz Berlina sa predstavama na 30. Bitefu ostvareno je u saradnji sa Goethe Institutom u Beogradu. Učešče predstava Ernest Jünger i Pansion Šeler: Bitka, na 30. Bitefu pomogao je Fond za otvoreno društvo Jugoslavije ■

LAKRDIJA U TRI ČINA LAUFFSA (1889) Rentijer Klapprot, provincijalac boravi u Berlinu. Da bi imao što više da priča kod kuče, zahteva od svog nečaka Alfreda, koga novčano pomaže, da ga odvede u privatnu ustanovu za duševno poremečene. Alfred se poverava prijatelju slikaru Kisslingu, a ovaj odvodi Klapprota u porodični pansion gospodina Schöllera, no postavi mu uslov: ne sme da pokaže da zna gde

se nalazi. Sve ljude u pansionu: književnicu Josefinu koja o njemu hoče da napiše roman; Bernharda koji putuje po Affici i poklanja mu par mladih leoparda; Schöllerovu svastiku Amaliju koja hoče da za njega uda svoju kčer; majora Gröbera koji se zbog nečega oseča uvredenim i preti mu dvobojem s pištoljima; novajliju glumca Eugena Rümpela koji ne ume da izgovori »1«, Klapprot smatra za ludake i iz toga proizilaze drastične scene. Klapprot se izbezumi tek kada ga posle izvesnog vremena sve te ličnosti pósete u njegovoj kuči i kada mora da upotrebi sva sredstva da navodne ludake stavi iza brave. Pri tome se ponaša tako ludački da svi smatraju da je sišao s uma i to sve dok se citava stvar ne razjasni zahvaljujuči priznanju Alfreda i Kisslinža, ■

0 ŠAUIVOJ IGRI, LAKRDIJI, U TRI ČINA ŠELEROV PANSION 1 NJENOM AUTORI) KARLU LAUFSU (CARL LAUFES) I PRIKAZIVANJU OVOGA DELA NA NAŠIM JUGOSLOVENSKIM SCENAMA, OD POJAVE DELA 1889. DO 1918. GODINE Poštovani gospodine Cirilov, Buduči da ste me zamolili da za Bilten BITEF-a 1996. napišem nekoliko informacija o dramskom delu Šelerov pansion Karla Laufsa, ja to sa zadovoljstvom i činim, utoliko pre što je reč o delu koje je cesto prikazivano na našim scenama, i što ga moderni »bitefovski teatar« ponovo izvlači iz zaborava. Verovatno da je osnovna tema dela: gde i kako postaviti granicu između ljudi koje smo iz raznoraznih razloga strpali u ludnice i svili drugih, koji su, kao, zdravi i normalni, večita tema ljudskog roda još od vremena prvobitnog raslojavanja na »one kojima se upravlja« i »one koji upravljaju«, paje ponovno scensko sagledavanje savremenog sveta kroz Šelerov pansion kao pansion za ceo svet postalo aktuelno. U svom poznatom zborniku dramskih dela pod naslovom »Pozorišna dela svetske književnosti« (Die Theaterstücke der Weltlitteratur) Leo Mehe (Melitz), pozorišni praktičar i