Битеф

upravnik Gradskog pozorišta u Bazelu, naveo je i autora dela Šelerov pansion, Karla Laufsa (Carl Lauffs), dajuči i kratak sadržaj njegovih dela. Reč je o trečem, dopunjenom izdanju zbornika dela, bez navodenja godine izdanja, radi utaje poreza. Delo je stampano u Berlinu oko 1893. godine i predstavlja obavezan priručnik svih upravnika pozorišta i dramaturških odeljenja. Prema Melicu, Karl Laufs je »moderni pisac šaljivih komada, lakrdija. Predstavnik one vrste dramskih dela, koja su daleko od bilo kakvog umetničkog pravca (stila) i koja su sračunata samo na izazivanje smeha. Reč je o tipu šaljive igre, lakrdije s kraja XIX veka.« Na našem jugoslovenskom tlu, Laufsovo delo Šelerov pansion igrano je na srpskom, srpskohrvatskom, hrvatskom, slovenačkom, nemačkom, a verovatno i na italijanskem i madarskom jeziku, sve od njegove pojave 1889. do 1918. godine, a i kasnije. Prvo je igrano na slovenačkom jeziku, u Slovenskom narodnom gledališču u Ljubljani, u prevodu poznatog slovenačkog književnika R S. Finžgara, pod naslovom Veharjevo letovšče. Premijera je izvedena 1893. godine (29. novembra) i zadržalo se na repertoaru do 4,12.1894. Okrajno gledališče u Ptuju je takode igralo ovo delo pod istim naslovom još 1914. godine. Inače u Ljubljani (1914), Mariboru (1912), Slovenskom gledališču u Trstu (1908. i 1919) i Ptuju (1914 i 1923) igrali su i drugo Laufsovo delo koje je bilo na repertoarima evropskih pozorišta, prevedeno kao Velika repatica ali Konec sveta (»Ein toller Einfall«), Zatim Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu igra Pansion Schöller u prevodu Adama Mandroviča pod naslovom U LUDNici. Premijera je izvedena 31.12.1896. godine (do 22.3.1899. izvedene su četiri predstave). Igraju ga i kasnije, 1914. i 1915, U Varaždinu ga igraju pod istim naslovom U ludnici, verovatno u Mandrovičevom prevodu, u toku rata 19. februara 1918. godine, svega dve predstave. Umesto K. Laufsa kao autor naveden je V. Jakobi (Wilhelm Jacoby), njegov saradnik. U HNK u Osijeku prikazuju Šelerov pansion pod naslovom originala Pension Schöller, u vreme Prvog svetskog rata (12.12.1914.). Kao autore navode K. Laufsa i V. Jakobija. Na srpskom jeziku prvo ga igra Srpsko kraljevsko narodno pozorište u Beogradu u prevodu s nemačkog jezika R. Popoviča, pod naslovom Šelerov pansion. Premijerno je izveden 24.11.1898. godine. Glavnu ulogu, rentijera Klaprota (Klapproth) igrao je čuveni glumač, roden u Budvi, Bogoboj Rucovič. Reditelj je bio Sv. Dinulovič (Repertoar NP 18681965, N° 1041). Do 7. februara 1914. prikazuje se 16 puta i spada u češče prikazivana dela na nacionalno] sceni. Delo je prikazivano i na scenama Srpskog narodnog pozorišta iz Novoga Sada, pod imenom Šelerov pansionat. Medutim,