Битеф

FUSNOTE ZA PLATONOVA PLATONOV - ÏZOSTAVLJENI ČIN Razgovor s Ježijem Jarockim (Jerzy Jarocki) Marija Dembič (Maria Debicz): Septembra 1993, takored mesec dana uoči premijere, razgovarali smo o Vašoj koncepciji Platonova. Tada ste rekli da je za Vas največe odricanje bilo izbacivanje celog 111 čina "u školi". Kao adaptator, morali ste da žrtvujete ceo čin radi jedinstvenosti i povezanosti predstave. Ježi Jarocki (Jerzy Jarocki): Radije sam hteo da je dinamizujem, povezujuči II i IV čin. Uostalom, rekao sam zbog čega sam to uradio. M.D.: Sada ste se vratih 111 činu... razgovaramo mesec dana uoči premijere predstave Platonov - izostavljeni čin... J.J.: Da. Tada sam smatrao da se zauvek odričem 111 čina. Očigledno me nista nije dovodilo u iskušenje, kad je toliko vremena prošlo... M.D.: Pa ipak... J.J.: Posle nekoliko godina nešto meje navelo da zavirim u tekst i udubim se u prečrtano. Uočio sam mogučnost izvesne šale, ali nišam doñeo nikakvu odluku. Nekoliko dana kasnije pomislio sam, možda malčice iz inata, da bi se od odbačenih fragmenata moglo napraviti nekakvo pozorištance. Čak sam se zagrejao za taj posao. To sam video kao Platonovljeve marginalije, pa sam odlučio da predstavu izvedem na maloj sceni, da bude neka vrsta dodatka, post scriptuma, nešto na marginaría glavnih pozorišnih zbivanja. M.D.; U prvom razgovoru, onom od pre tri godine, rekoste da ste se pristupajuči Platónovu nadali da čete se malo opustiti, zabaviti i... odmoriti. Međutim, stvorih ste vehku, značenjski bogatu, razuđenu predstavu.

Jerzy Jarocki и Torunju (snimio Jovan Cirilov)

J J.: Raded puna tri meseca na scenariju Izostavljenog dna postepeno sam postajao svestan da to može biti pozorišna šala, ali i da iz te šale može proizid nešto ozbiljno. Uostalom, teatrolozi i teoretičari književnosti uvek su tvrdili da je u Platónovu sadržano nekoliko komada, ali to niko nije dokazao. Tokom rada na tekstu izbistrilo mi se da priču Platonova mogu ispričati drugadje, u drugadjem tonu, odnosno drugadje osvetliti tu ličnost. Iz malih scena 111 čina polako se iskristalisala okrutnija priča od one prve. Taj Platonov ima znatno veču svest i zbog toga je mnogo bliži Ivanovu. Ivanov je sasvim sigurno bio svestan svoga poraza i svoje nemoči. To je jedan motiv. M.D.: A drugi? J.J.: Muči me mogučnost još večeg komičnog efekta nekih situacija, kondenzacija paradoksa. Pa ipak, moje pozajmice od Ivanova su minimalne. Izvesne črte junaka iz Ivanova dajem Platónovu, a katkad i Ani. Tokom rada uveravam sebe da torn materijalu moram pristupati kao Čehovljevim marginalijama. Ako počnemo suviše da filozofiramo, mala forma bi mogla izgubiti lakoču... Takva su moja predosečanja, utisci na početku proba.